Izvor: Kurir, 11.Apr.2011, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PRAVDA I NEPRAVDA
Na svom putu po belom svetu Pravda i Nepravda dođoše i do Srbije. Ogladnevši od silnog pešačenja, reše da svrate u kafanu na ručak, ne bi li probali nešto od naših specijaliteta. Ali Pravda primeti da nemaju para.
„Ništa ti ne brini, samo sedi kraj mene i jedi, plaćanje je moja briga, srediću ja to na svoj način“, reče Nepravda. Potom Nepravda pucnu prstima i gotovo istoga trena kraj njih se stvori konobar. Nepravda, čitajući jelovnik i ne gledajući u kelnera, naruči >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << obilan obrok. Uskoro trpezu ispuniše najskuplja jela. Nepravda poče halapljivo da jede, a Pravda joj se pridruži snebivajući se. Potom Nepravda naruči najbolje vino i nazdravi Pravdi. Pred kraj ručka Nepravda pozva i kuvara da im preporuči desert.
Došlo je vreme da se krene dalje, pa dođe konobar sa računom i diskretno upita: „Kako plaćate, karticom ili kešom?“
Na ove reči ljubaznog kelnera Nepravda osu pravu paljbu: „Šta, bre, kako plaćamo? Šta da ti platimo? Ove splačine!!! Pa kako te, bre, nije sramota što uopšte pokušavaš da nam naplatiš, sram te bilo! Nas si našao da šišaš!“
Privučen iznenadnom bukom, odmah se pojavi i vlasnik kafane: „Zašto vređate i vičete, pa ovo je najbolji restoran u ovoj zemlji, usluga je prvoklasna, imamo najbolje kuvare, naručili ste najskuplja jela, hrana je bila božanstvena, lično sam video da ste vrlo ljubazno usluženi!“
Ali Nepravda skoči i poče da lomi inventar u kafani: „Ko, bre, ljubazno uslužen, ovo ništa ne valja, kakva najbolja kuhinja, pa ovo ne liči ni na zatvorsku menzu! Ma ne pada mi na pamet da platim! Nemoj još inspekciju da zovem da ti zatvore restoran.“ Odgurnuvši kafedžiju Nepravda prevrnu sto i uputi se ka izlazu.
Vlasnik kafane uhvati Nepravdu za ruku i uzviknu: „Ali ko će ovo da plati? Pa ne možete tek tako da pobegnete!“
Nepravda snažno ošamari nesrećnog čoveka i pođe ka izlazu.
„O bože, gde je ovde pravda, ima li pravde u ovoj zemlji?“, zavapi nesrećni kafedžija.
Na taj njegov vapaj, stidljivo se javi i Pravda:
„Tu sam, ali i ja sam ručala!“
Građani ove zemlje teško podnose krizu, nemaštinu i bedu. Nije za utehu, ali kriza je svuda u svetu. Možda smo prinuđeni da trpimo nemaštinu, ali nepravdu niko nije spreman da trpi. Nažalost, svakog dana smo svedoci da u Srbiji pravda i nepravda jedu iz istog tanjira. Nekada se obeduje javno, a nekada pravda krišom hrani nepravdu, kao što se hrani nestašan pas koji laje oko trpeze. Nestašan pas očas posla može postati zver koja će prvo kidisati na pravdu. Samo valja imati na umu da i umesto konobara sa olovkom u ruci, u našu kafanu zna da navrati i narod sit svega i gladan svačega, a naročito pravde.
A onda je fajront i za pravdu i za nepravdu!
Danas je 11. april. Dvanaest je godina kako je ubijen Slavko Ćuruvija. Pravda još uvek nije namirena, ali bar ne hrani nepravdu ispod stola.
A nevina krv i dalje vapi za pravdom!
