Izvor: Kurir, 27.Nov.2010, 11:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PRAVDA
Kad sam bio mali, na televiziji se prikazivala serija „Zakon u Los Anđelesu“. Elegantno obučeni advokati kojima dolaze sjebani ljudi kojima oni onda sređuju njihove sjebane živote, i s druge strane slepo pravedna porota i sudije heroji, koji nepogrešivo umeju da procene šta je pravedno, a šta nije. I tu negde sam počeo da se palim kako će jednog dana pravo biti i moja profesija.
Nažalost, ispostavilo se da su jedina sličnost pravnog sistema u našoj zemlji sa onim iz TV >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << serije advokati za razvode koji karaju svoje klijentkinje. Neposrednim uvidom u srpsku bašticu za uzgoj budućih pravnika, može se videti da su smrdljevci koji haraju sudijskim, tužilačkim i advokatskim foteljama još u ranoj fazi dobro isprskani zlom i korupcijom, često i legalnom, kao, recimo, kad za pare na Pravnom fakultetu u Beogradu promeniš datum ispita u onaj koji ti odgovara i ispitivača u onog koji ti odgovara.
Sa legalnog „štimovanja“ sopstvenog studiranja vrlo brzo se prelazi na staro dobro potkupljivanje, pošto fakultetskim hodnicima, iz ispitnog roka u ispitni rok, nevidljivi glasovi šapuću koji profesor ima koju tarifu. I tu dolazimo do esencije budućeg srpskog pravničkog krema, a to su upravo ti nevidljivi glasovi, odnosno studenti koji profesorima nabacuju „mušterije“.
Ekipa koja je završila fakultet tako što je dala brdo love na kupovinu ispita vratiće se u selo iz kog je i došla, a zaposliće se kao ono što viri iz dupeta lokalnom mafijašu, koji je privatizovao lokalnu fabriku, a treba mu smradić sa diplomom da mu bude direktor i da ode u zatvor, ako nekad nešto pođe po zlu.
U međuvremenu, omiljeni studenti korumpiranih profesora preostale ispite polažu ekspresnom brzinom ne tako što daju lovu, već tako što profesor kome nabacuju mušterije u pravom trenutku namigne kolegi kod koga polažu ispite.
U međuvremenu, ekipa koja uči i pada ispite odustaće od fakulteta, preći u narkodilere, novinare ili umetnike, što će reći, biće bezopasni.
Tako je bilo devedesetih, nastavilo se i posle devedesetih, a javnost je mogla na jedan kratak trenutak svu tu gamad i da nanjuši, kad se državi omaklo hapšenje danas još uvek neosuđenih kragujevačkih profesora i studenata prava.
Za poslednjih dvadeset godina podignuto je na hiljade gadova koji danas smrde po osnovnim i višim sudovima i uspostavljen je pravni sistem, spor, nepravedan i zao, kakav danas poznajemo i iz dna duše preziremo.
Uspostavljen na poznanstvima iz menze u Palati pravde, ovaj sistem održava samog sebe, jer se sve presude za koje ste ikad čuli zasnivaju pre svega na rečenici „A, znam ja tog sudiju, zvaću ga, pa ćemo da vidimo“. Oni se svi znaju, još sa studija, samo su sada raspoređeni po tužilaštvima, advokatskim kancelarijama i sudnicama, a cilj im je isti - mažnjavati pare, odugovlačiti procese i uzgajati nove govnare koji će raditi to isto i držati nesrećan narod koji gaji iluziju da ovde pravo i pravda postoje u večitoj nadi kako „njihov slučaj samo što nije dobijen“.
I, zamislite, danas nam seru zbog loše sprovedene reforme pravosuđa. To je zato što ne znaju da ovde jedina valjana reforma pravosuđa može da se izvede jedino putem vešala. Mnogo vešala.
Čast izuzecima.
