Izvor: Kurir, 18.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POVRATAK RATNIKA
Kurir u poseti Veselinu Šljivančaninu, dan posle njegovog dolaska iz haškog suda, gde je proveo četiri i po godine
BEOGRAD - Nakon prve neprospavane noći, prepune euforije zbog dolaska iz Haga pukovnika Veselina Šljivančanina, u njegovom stanu u Brehtovoj ulici na Ceraku juče je vladalo dobro raspoloženje. U poseti Veselinu bio je njegov saborac iz Sheveningena Miroslav Radić, kao i drug njegovog sina Mlađena, koji je doleteo čim je čuo za pukovnikov dolazak. Radić >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << je u potpunosti oslobođen optužbe, a protiv te presude haško tužilaštvo nije podnelo žalbu.
- Bili smo tri-četiri godine nerazdvojni, pa evo i sad možemo da se družimo i budemo zajedno - kratko je prokomentarisao Radić u izjavi za naš list.
Šljivančanin, stasiti Durmitorac koji je u nedelju stigao iz Haga, delovao je sveže i odmorno. Na njegovom licu nije se mogao primetiti ni najmanji grč, niti ogorčenost. Povratak porodici izbrisao je sve patnje. Ipak, ovaj dvometraš nije mogao ništa da komentariše za novine jer se tako obavezao Haškom tribunalu, barem do donošenja drugostepene presude.
Njegova supruga Persa bila je presrećna.
- Šta da vam kažem... Znamo da nije kriv ni za šta. Nevin je ležao četiri i po godine, ali neka je živ i zdrav i neka se vratio. Ovo traje više od 15 godina. Od 1990, kada je otišao na ratište, pa onda njegovo skrivanje, hapšenje... Sada je porodica ponovo na okupu - priča Persa nudeći nas domaćom ljutom rakijom, i dodaje:
- Neki su se sakati vraćali sa ratišta. A on je, hvala bogu, dobro. Presrećni smo, šta drugo mogu da kažem - priznaje gospođa Šljivančanin.
Na zidu u dnevnoj sobi vise gusle, dokaz za to da se u ovoj kući poštuje tradicija i narodno predanje. Ima šta i da se zamezi, pršuta i sir durmitorski. Pitamo Persu ko je sve bio na dočeku u nedelju uveče. Ne želi da govori o imenima.
- Bili su svi koji je trebalo da budu. Rođaci, Veselinove kolege koje su napustile vojsku još onda kada su videle šta se dešava. Ostali smo do ponoći, bilo je zaista veselo. A kako i ne bi bilo... - prepričava Persa.
U trenutku kada smo se spremali za polazak, na vratima predsoblja provirila je dvogodišnja Teodora, Veselinova unuka od njegove starije kćerke Saše. Još bunovna od sna, gledala je nepoznate ljude. Teodora je, kako kažu, dedina miljenica. Rodila se dok je on bio u Hagu, ali je, još dok je bila beba, sa majkom odlazila u posete dedi u Sheveningen. Nije ga zaboravila. I ona i cela porodica nadaju se da je vreme mučeništva prošlo i da se Veselin više neće odvajati od njih.[ antrfile ]
PRESREĆNI SMO!
- Presrećni smo što je tata došao. Nadamo se da će sve biti kako treba. Rekla sam već sve što sam imala i nemam šta drugo da dodam, za sve drugo pitajte majku - rekla nam je Veselinova mlađa kćerka Olja.
