Izvor: Press, 12.Mar.2015, 08:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POTRESNA ISPOVEST "OBIČNOG" SRPSKOG HEROJA: Decu viđam samo kad spavaju!
Ustajem u šest sati. Ponesem doručak i od 7 do 16 radim na gradilištu, a od 18 do 24 razvozim hranu za fast fud restoran. Tamo jedem besplatno.
Ovako svoj radni dan za „Blic“ opisuje Miloš S. (30) iz Vršca, otac dvojice sinova, od kojih mlađi ima cerebralnu paralizu.
Njegova fotografija na kojoj pognute glave sedi na džakovima, koju je „Blic“ objavio prošle nedelje, potresla je Srbiju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Tada nije pristao da otkrije identitet, a i sada je na to pristao samo delimično. I opet ne zbog sebe, već zbog svih porodica dece sa invaliditetom.
Poruka Vučiću
Na pitanje šta misli o krilatici premijera Aleksandra Vučića „rad, rad i samo rad“, čovek koji radi 16 sati dnevno kaže: „Poštujem rad, ali bih bio srećan kad bih ipak imao više vremena za svoje sinove“.
Miloš radi svakog dana po deset sati na građevini, a šest u restoranu brze hrane. Sinove vidi uveče, kad zaspe. I vikendom. I to kratko.
- Subotom se radi skraćeno na građevini, a u restoranu počinjem kasnije, tako da imam nekoliko sati između dva posla da se družim sa njima. Ilija je srećan kad me vidi, zove me u sobu da se igramo. Stariji sin, koji ima 15 godina, voli kompjutere, drugare, izlaske. Nedeljom imamo celo prepodne za druženje. Tek posle podne idem u fast fud - priča ovaj vredni čovek, a u glasu mu se nijednog trenutka ne oseća nezadovoljstvo, ogorčenost ili ljutnja zbog toga što mora toliko da radi da bi prehranio porodicu.
Prvi posao - 30.000 dinara
Na građevini od 7 do 16 (ponekad do 17); subotom skraćeno, nedelja slobodna
Drugi posao - 20.000 dinara
Razvoz hrane za fast fud od 18 do 24; radi i subotom i nedeljom
Naprotiv, hvali poslodavce.
- Imaju razumevanja za mene. Znaju u kakvoj sam situaciji. Na primer, u restoranu smena treba da počne u pet, ali ako ostajem duže na građevini, tolerišu mi da dođem i počnem u šest - priča Miloš.
Ne samo što se Miloš ne žali na težak i dugotrajan rad i na platu nego odbija pomoć, pogotovo finansijsku. Redakciji „Blica“ su se prošle nedelje javili mnogi ljudi iz zemlje i inostranstva i tražili žiro račun ili bilo kakav način da pomognu ovoj porodici. Miloš i njegova supruga Svetlana dirnuti su tolikom pažnjom.
Pročitajte još:
Brankica Stanković među 10 najinspirativnijih novinarki na svetu
Direktorka smederevske Gimnazije podnela ostavku
Kako bi danas izgledala Srbija da je Ðinđić živ?
- Hvala svima, ali ne želimo da ostavljamo broj žiro računa. Novac se, uostalom, brzo potroši. Mojoj supruzi i meni je važnije da podržimo da se promeni zakon kako bi se pomoglo svakoj porodici koja ima dete sa invaliditetom, a ne samo nama - kaže ovaj nesebični čovek.
Novinar iz Vršca Aleksandar Čupić, koji je prvi proširio priču o Milošu S., objašnjava o kakvoj se promeni zakona radi.
- Potrebno je da Ministarstvo rada izvadi iz fioke peticiju sa 60.000 potpisa kojom se podržava inicijativa da se status roditelja dece sa invaliditetom izjednači sa negovateljima i podrži novi zakon o socijalnoj pomoći porodici. Negovatelj ima pravo na radni staž, a roditelji dece sa invaliditetom to pravo nemaju - kaže Čupić.
