Izvor: Kurir, 18.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POTRAGA ZA BLAGOM
Izgubio se svaki trag zlatu koje je „Sartidova“ firma „Metal kemikal“ donela u SAD. poluge i nakit danas bi vredeli oko dva miliona dolara
BEOGRAD - „Sartidovo“ zlato vredno 500.000 dolara i zlatni nakit vredan 100.000 dolara nestali su iz sefa firme „Metal kemikal korporejšn“, koja je bila je „Sartidovo“ zavisno preduzeće u SAD. Zlato se izgubilo negde između odlaska sa dužnosti prvog „Sartidovog“ stečajnog upravnika Branislava Ignjatovića i stupanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << na dužnost petog upravnika Veselina Jovićevića, odnosno krajem 2003. ili tokom 2004. godine.
Kurir poseduje dokument u kojem stečajni upravnik Veselin Jovićević obaveštava sudiju stečajnog veća Trgovinskog suda u Beogradu Vjeru Đurišić o nestanku zlata iz stečajne mase. „Prilikom primopredaje dužnosti, i u kasnijim kontaktima, stečajni upravnik Branislav Ignjatović isticao je da se u SAD nalazi zlato u vrednosti 500.000,00 US dolara i zlatni nakit u vrednosti od oko 100.000,00 US dolara, i druge stvari u vlasništvu preduzeća ‘Metal kemikal korporejšn’, čiji je osnivač ‘Jugometal’, odnosno stečajna masa ‘Sartid a.d.’“.
Inače, „Jugometal“ je firma koja je 1997. godine bila pripojena „Sartidu“, a zlatne lančiće, priveske i ostale drangulije pravili su, navodno, kako bi takvim poklončićima „podmićivali“ poslovne partnere. Nakit i zlatne poluge za izradu nakita držali su u sefu u Americi zato što se znalo da bi u Beogradu bili brzo razgrabljeni.
Jovićević ističe da je, prema dokumentaciji kojom raspolaže, nad „Metal kemikal korporejšnom“ otvoren likvidacioni postupak pred nadležnim sudom u Americi, „gde je Branislav Ignjatović pozivan u svojstvu stečajnog upravnika „Sartida a.d.“ u stečaju radi saslušanja u postupku 30.10.2002. godine“. Jovićević dalje kaže da „u knjigovodstvu stečajne mase „Sartid a.d.“ zlato u pomenutoj vrednosti nije evidentirano“, a potom nastavlja da je Ignjatović službeno putovao u Ameriku, tačnije u Njujork, u periodu od 27. do 31. oktobra 2002. godine.
Sa druge strane, izvori bliski bivšem stečajnom upravniku Ignjatoviću kažu da u vreme njegovog odlaska u Ameriku o ovom zlatu nije ni bilo reči. Tek kasnije jedna advokatska kuća iz Njujorka javlja „Sartidu a.d.“ u stečaju da postoji pomenuto zlato, jedan polovni kadilak i 80 kartonskih kutija dokumentacije, koji su pohranjeni u magacinu Trežuri departmenta u Los Anđelesu, odnosno američkog ministarstva finansija. Nakon toga Ignjatović je zahtevao od Trgovinskog suda da zatraži isporuku te imovine, jer je postojala mogućnost da troškovi čuvanja prerastu njenu vrednost. Do septembra 2003. godine, kada je Ignjatović napustio mesto stečajnog upravnika, sud nije ništa preduzeo, a ni kasnije, navodi taj izvor.
Drugi izvor Kurira, međutim, tvrdi da zlato više ne postoji ni u Los Anđelesu, ali se ne zna da li ga je neko podigao ili je konfiskovano zbog naplate troškova. Inače, prema nekim procenama, vrednost zlata na tržištu do danas je skočila za oko tri puta, pa bi ukupna vrednost imovine koja je čuvana u SAD danas iznosila gotovo dva miliona dolara..[ antrfile ]
ZAMRZAVANJE POD SANKCIJAMA
Veselin Jovićević izveštava da se 10. februara 2003. godine komercijalnom direktoru „Sartida“ u stečaju Milojku Polovcu obratila firma „Bernstajn i Druker“ i ponudila revizorske i računovodstvene usluge za „Metal kemikal“.
„Osnivač ovog preduzeća je ‘Jugometal’, koji je 1997. godine pripojen ‘Sartidu’. U arhivi smo našli kopiju ovlašćenja od 28.3.2003. godine (dan kada je prihvaćena ponuda ‘Ju-Es stila’ za kupovinu ‘Sartida’ - prim.prir.), zavedeno pod rednim brojem 1395, kojim stečajni upravnik ovlašćuje Majru Bernstajn Tvidi da zastupa ‘Sartid a.d.’ u stečaju pred OFAC, bankarskim organizacijama i skladištima u cilju povraćaja imovine ‘Metal kemikal korporejšna’ koja je bila zamrznuta u USA nakon uvedenih sankcija vlade USA prema SRJ“, navodi se u predmetu dostavljenom sudiji Vjeri Đurišić.
