Izvor: Blic, 25.Maj.2015, 06:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POTPUNI FIJASKO Šest političko propagandnih kampanja koje su se završile neslavno
Propaganda je jedno od najubojitijih oružja svake vlasti, koja se obilato koristi u političke svrhe. Tako je svuda, u svakom delu sveta. Ipak, ponekad se planovi "trusta mozgova" koji osmišljavaju propagandu izjalove na najmanje očekivani način. Ovih šest propagandnih kampanja završile su se potpunom propašću.
Nakon Hitlerovog dolaska na vlast, jedna od glavnih preokupacija nacista bila je kako pronaći način da se izdignu od ostalih "nižih rasa", kako su nazivali sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << "nearijevske narode." Tada je na scenu stupio ozloglašeni Jozef Gebels, koji kao glavni mozak nacističke propagande dobija zadatak da započne potragu za bebom koja će ispunjavati sve predispozicije "savršenog arijevca".
Nakon nekoliko meseci napornog rada, Gebels je konašno pronašao fotografiju deteta koje je po njemu bilo "izvanredan primerak arijevske rase". I tako je kampanja počela. Fotografija slatke devojčice pojavljivala se na naslovnim stranama magazina, razglednicama, poštanskim markama i propagandnim lecima širom Nemačke.
Međutim, ideal savršene arijevske bebe pao je u vodu onog dana kada je jedna razglednica došla u ruke Jakoba i Pauline Levinsons, jevrejskog bračnog para koji je živeo u Berlinu. Jakob i Paulina bili su šokirani, i to sa pravom - na razglednici se nalazila fotografija njihove šestomesečne ćerke Hesi. Gebelsa i naciste budalom je napravio fotograf kod kojeg su roditelji odveli malu Hesi na fotografisanje.
Hans Balin iz dna duše mrzeo je Hitlera i naciste. Kada je čuo za Gebelsov konkurs za fotografiju savršene arijevske bebe, bez oklevanja je poslao fotografiju male Hesi. Tako je mala Jevrejka postala idealan primer arijevske bebe, a Gebels crveneo od sramote pred nemačkim narodom, ali i Hitlerom.
Gurkhas targeted by heartless investment scammers http://t.co/Dpl7uPCqIc pic.twitter.com/MkCdd4qOwp
Nakon argentinske invazije na Foklande 1982. godine, Velika Britanija je odlučila da svoju koloniju pošto-poto zadrži u okviru Ujedinjenog kraljevstva, te je krenula na sve ili ništa. Pored britanskih vojnika, na oklanska ostrva poslati su i neustrašivi i visoko obučeni nepalski vojnici Gurke, koji su kao plaćenici radili za britansku armiju.
Čuvši za ovo neočekivano pojačanje Britanaca, argentinska vlada pokrenula je kampanju "blaćenja protivnika", koja se ispostavila kao apsolutno kontraproduktivna. Argentinskim vojnicima Gurke su opisivane kao "divljaci i kanibali, koje van borbe prevoze u kavezima." Takođe su nazivani i "bezumnim zavisnicima od kokaina."
Umesto reakcije kakvu je vlada očekivala, argentinskim vojnicima se nakon ovih priča strah uvukao u kosti do te mere da su se povlačili u svakoj bici u kojoj su Gurke učestvovale. Tako su nepalski neustrašivi vojnici dobili svaku bitku u kojoj su učestvovali, i to zbog "dobrog glasa", za koji mogu da zahvale nepromišljenoj argentinskoj vladi.
Po samom početku prvog Zalivskog rata, američki pilot Džefri Zaun, italijanski oficiri Mauricio Koćilone i Đanmarko Belini, kao i dvojica pilota britanske avijacije zarobljeni su prilikom napada na Irak. Odvedeni su u Bagdad, gde su kasnije snimljeni kako izražavaju podršku Sadamu Huseinu i njegovom režimu, okajavajući svoje grehe.
Sve bi to bio jedan fenomenalan propagandni materijal da piloti na snimku ne deluju isprebijano i izmučeno, uz poneko uletanje cevi mitraljeza u kadar. Ovaj propali pokušaj propagande pokrenuo je prvi talas opozicije u Iraku, ali i podstakao Amerikance i Britance da još žešće bombarduju položaje Sadamove vojske. Kao rezultat toga, piloti su oslobođeni 47 dana kasnije.
Funeral Quentin Roosevelt, WW1 , France http://t.co/oLV6FDSDw8 pic.twitter.com/95CvfqrWLj
U julu 1918. godine, američki pilot Kventin Ruzvelt, najmlađi sin predsednika SAD Teodora Ruzvelta, poginuo je iznad Francuske nakon što su Nemci razneli njegov avion. Nemci su se toliko ponosili što su ubili jednog Ruzvelta, da su fotografiju njegovog osakaćenog tela čak stavljali na razglednice, kako bi "motivisali svoju vojsku."
Međutim, ovaj užasni propagandni čin pokazao se kao kontraproduktivan jer su nemački vojnici poprilično pobesneli zbog toga. Čak su odali počast hrabrom oficiru, koji nije imao nikakvu potrebu da se pridruži pilotima s obzirom na svoje poreklo i čin, ali je i pored toga žrtvovao svoj život za ideale u koje je verovao.
Nakon toga, nemački oficiri su uz najviše počasti sahranili Ruzveltovog sina, a nedugo zatim i izgubili rat.
Kada je general Augusto Pinoče sa vlasti nasilno skinuo demokratski izabranog predsednika Čilea, levičara Salvadora Aljendea, i to uz obilatu pomoć Amerikanaca (čitaj: CIA), počeo je najgori period u istoriji ove južnoameričke države. Pinoče je postao poznat po bezumnom likvidiranju svojih političkih protivnika i uvođenju zemlje u najveće siromaštvo,
Ipak, kao i svaki pravi diktator, vremenom je postao arogantan i previše nadobudan. Tako je 1988. godine odlučio da organizuje "otvorene, demokratske izbore." Čak je dozvolio opoziciji da o svom programu diskutuje na televiziji, a sve kako bi sebe predstavio kao "dobrog i poštenog predsednika."
Međutim, kako to obično biva, planovi negativaca se kao po pravilu izjalove. U aprilu 1988. godine, opozicioni političar Rikardo Lagos je u televizijskoj emisiji bio nemilosrdan u kritikovanju Pinočea. Nazvao ga je lažovom, čovekom koji krši ljudska prava, i ismejao Pinočeove "demokratske izbore." Jer, na glasačkom listiću je stajalo samo jedno ime - Augusto Pinoče.
Čilenci su imali opciju da zaokruže "da" i zadrže diktatora na čelu zemlje, ili "ne", pa da se onda bace u potragu za drugim kandidatom, što bi opet Pinočeu dalo vremena na pretek da ostane na čelu, i usput potragu za svojim naslednikom uspešno opstruira.
Tako je Pinoče sebi učinio medveđu uslugu, direktno pomogavši Lagosu da postane simbol opozicije i borac za slobodni Čile. kada je došao red na glasanje, većina je zaokružila "ne", pa je era jednog zločinca konačno došla do svog kraja. Na veliku žalost svih boraca za slobodu Čilea, kao i porodica mnogobrojnih žrtava, Pinoče nikada nije odgovarao za svoje zločine, a preminuo je u 91. godini života.
Institut za razmatranje istorije "IHR", institucija koja je negirala postojanje holokausta, ponudio je 50 hiljada dolara svakome ko dokaže da su Jevreji ubijani u gasnim komorama Aušvica. Da, dobro ste pročitali. Od svih zločina na ovom svetu, holokaust je svakako jedan od najočiglednijih. Za članove ovog instituta, "propaganda zvana holokaust bila je delo jevrejske zavere." Vodeći se tom "genijalnom" logikom, Hitlera su, verovatno, smatrali dobrotvorom.
Arogantnost ili poptupno ludilo (ne može se sa sigurnošću tvrditi), navelo je IHR da kontaktira Jevrejina Mela Merelštajna, obećavši mu 50 hiljada dolara ukoliko ispriča svoju priču o boravku u Aušvicu. Naveli su da će "verodostojnost priče oceniti sud SAD, a ne Nirnberški sud." Merelštajn je ispričao svoju priču, ali novac nije dobio.
Nekadašnji logoraš je presavio tabak i tužio IHR za kršenje ugovora. Na sudu ih je do nogu potukao, zbog čega su morali da mu isplate čak 90 hiljada dolara, što je 1979. godine bilo dosta novca.
