Izvor: Politika, 17.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POŠTO, SEKO, MLEKO...
Ko kaže da ništa srpsko ne može da se plasira na hrvatskom tržištu? Evo, kako javljaju ovdašnji mediji, izvesna Branka Knežević, manekenka iz Novog Sada, slikala se gola za domovinsko izdanje "Plejboja" a, sudeći po slikama, bio je to upečatljiv prodor na hrvatsko tržište.
Boravio sam u Hrvatskoj, tokom avgusta, desetak dana, i nisam otkrio da je neko bio podozriv prema mojim parama i platnoj kartici s upečatljivim logom ekskluzivno srpske banke. Naprotiv. Ali, ono što važi za mene, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << očigledno ne važi za srpske kompanije ili kompanije koje su tek poslovanjem povezane sa Srbijom, pa ove zbilja imaju problem da na ovom tržištu realizuju svoj interes, osim, možda, ako se ne bi slikali kao od majke rođeni.
Rekao bih da postoje najmanje dva razloga za takav odnos prema srpskim parama. Jedan je logičan, rekao bih i da nam je poznat, i povezan je dobrim delom s karakterom hrvatske privatizacije i svodi se na banalnu stvar: dok se u procesu poprilično mutne tranzicije obogati svaki kamiondžija i kafedžija, zagrebački purgeri bi dodali ovom spisku generalno i Hercegovce, drugi će da pričekaju, posebno ako su Srbi.
To posebno iz prethodne rečenice drugi je razlog zbog koga su srpske investicije na hrvatskom tržištu simboličke, odnosno nikakve. Ne bih da koristim jake reči, ali očigledno je da se u medijima uzgaja i jaka ekonomska srbofobija, verovatno potpirena i plaćena od kamiondžija kojima je bliska politika hrvatske ruke u hrvatskom džepu.
Ne bih baš rekao da se svaki pokušaj prodora prepoznatog srpskog kapitala opisuje kao napad na Vukovar, ali se domovinski rat vodi i dalje svim sredstvima i u svakoj prilici.
Kada je u Makarsku, na isteku jula, uplovila jahta Miroslava Miškovića, na kojoj su bili Miškovićev sin i Dragan Stojković Piksi, a sa koje se iskrcao bivši fudbaler Alan Bokšić, ta letnja vest bila je tek okidač da se Mišković opiše kao Miloševićev čovek s jasnim aluzijama da su njegove pare nečiste a to, ne samo na psihološkom planu, otežava penetraciju "Delte" na regionalna tržišta što je logičan redosled poslovnih poteza kompanije koja ima višak sredstava.
Najnovija, hajde da kažem afera oko kupovine Karlovačke mlekare, samo potvrđuje ovu tezu, mada Slobodan Petrović, predsednik "Denjub grupe" za Balkan, kompanije koja je izigrana u ovoj transakciji, u izjavi za "Blic" tvrdi da se "komšije plaše konkurencije, a ne srpskih para". To je, u osnovi, tačno mada je okolnost da ova grupa ima značajne investicije u Srbiji došla kao naručena da se pod maskom ekonomskog, domovinskog odbrambenog rata mlekara proda nekoj radionici za preradu kože s dvoje zaposlenih, a iza kojih stoji neki od hrvatskih tajkuna, kako sluti i hrvatska štampa. Niko od radnika Karlovačke mlekare nije imao ništa protiv "Denjub grupe" tim pre što imaju poverenja u bivšu direktorku Dragicu Bolić, koja, inače, živi u Beogradu i neformalno, kako piše tisak, savetuje "Salford" koji, suštinski, vodi i "Denjub grupu".
Tu se završava sličnost između Hrvatske i Srbije. Naime, i ovde malo koga je briga šta misle radnici. Ova priča oko mlekare izazvala je sada srpski odgovor i već se objavljuju spiskovi hrvatskih investicija po Srbiji. Ne bih rekao da to u ovom trenutku liči na spisak za odstrel, ne verujem da će to u ovom trenutku da izazove neke recipročne mere i ne verujem da bi to, ukoliko se dogodi, bilo za Srbiju dobro.
Kvalifikovanje kapitala po nacionalnoj osnovi posebna je vrsta ekonomskog i političkog primitivizma i ko bude u tome istrajavao loše će proći. No, to još ne znači da srpska vlada ne treba da podstiče, u granicama legitimnog ohrabrivanja i podrške ekonomskom takmičenju, napore firmi iz Srbije da šire svoje poslovanje. Za sada nema transparentnih dokaza da se razmišlja u tom pravcu, ako tu ne računamo Republiku Srpsku. Ali, neko bi rekao da je lako kucati na otvorena vrata.
Glavni urednik nedeljnika "Vreme"
[objavljeno: ]
