Izvor: Kurir, 16.Maj.2010, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PORUKA IZ ZEMLJE ČUDESA
Poslušaj savet koji ću ti sada kasti i uspećeš u životu! Dubok naklon, najdraži čitaoče moj! Da, da, upravo se tebi obraćam - jedinom koji ovo čitaš - ne tek nekom od stotinu hiljada naših vernih čitalaca. E, pa čestitam! U rukama držiš unikatni primerak našeg lista s ovim tekstom.
Uporediš li ga s bilo kojim drugim današnjim Kurirom (kupi slobodno još nekoliko ako hoćeš pa upoređuj), videćeš da su na ovom mestu samo reklame za popers (mis’im, ovaj, možda >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << se greškom u štampariji desi da ima još u nekom Kuriru ovo odštampano, ali ne bi trebalo). Nego saslušaj šta mi se juče desilo, da bih ti potom dao instrukcije šta ti je činiti, nakon čega postaješ ugledan, uticajan i bogat kao niko koga znaš!
Elem, nakon još jednog uspešno obavljenog zadatka na tajnoj evropskoj misiji, spakujem alat u violinsku futrolu i krenem lagano Barselonom melanholičan i sam. Poželeh da sam nevidljiv za egzotičnu ekipu opasnih Marokanaca i Pakija, kao i za gomilu euforičnih turista koji navaljuju da se slikaju sa mnom, smatrajući (valjda zbog vrhunske prilagodljivosti) da sam tipični domorodac ove zemlje čudesa.
A i umori se čovek kada na podužem poslovnom putovanju osetljive tematike pregrmi toliko različitih mirisa, ukusa, prizora, opasnosti, melodija, (ne)prijatelja, žena... Toliko jedrenjaka, diližansi, suludo brzih vozova i erotskih autobusa; luksuznih vila, pacovskih skvotova i parkova s klošarima... Ostalo mi je još da sretnem izvesnu Tajanstvenu ličnost, čime bi niz zadataka u zemljama EU bio okončan.
Galama i vreva, kič, euforija, greh i nasilje. Prolazim pored ove blesave Gaudijeve katedrale koju još uvek nije „sagradila familija“. Po gradu svuda simboli fudbalskog kluba Barselona, nigde ni traga od basketa, izgleda ni ne znaju da imaju i košarkaški klub koji baš i nije za bacanje. Prevaranti i secikese na svakom koraku. Liga šampiona svekolikih uličnih prevaranata sjati se ovde na svojstveno šibicarsko hodočašće.
Turisti iz celog sveta ushićeno čekaju da ih počastvuju vrhunski majstori pljačke. Stojim na ćošku jedne u lavirintu tipičnih mediteranskih uličica u okolini Ramble, čuvenog šetališta prepunog turista, prodavaca suvenira i pantomimičara maskiranih u razne spodobe. Sa zadovoljstvom gledam kako, tobože pokazući trik s vezivanjem nevidljivog konca oko prsta, pljačkaju grupicu iritantnih američkih turista.
I mene tako jednom pokušaše da odžepare - ali je ganuti lopov, kad je video koliku sumu imam u novčaniku, umesto da mi uzme tih nekoliko pezosa, velikodušno ćušnuo nešto svog novca i ponudio mi smeštaj i hranu.
Sedam na stepenik radnje brazilskih instrumenata, u krilo mi sedne ogromni lenji narandžasto-crveni mačor. Iz prodavnice nargila čuje se zavodljiva bliskoistočna melodija, koju su već maznuli Čola i Brega.
„Korto, Korto!“, dovikne mi jedna prelepa Ciganka. Odmahnem da me je pomešala s nekim.
„Ma, tebi se, Mojsiloviću, obraćam! Hola!... Ličiš mi tako ofucan i zamišljen na mog pradedu, samo što je on bio malo žgoljaviji. Ja sam Tajanstvena ličnost koju treba da sretneš. Tražila sam te u Veneciji, ali kako mi dojaviše, promenio si rutu da bi se sreo s onim Misterioznim fizičarem u Trstu.“
Uđemo u neupadljiv restoran u podrumu. Falafel koji sam zagrizao bio je toliko ljut da sam trgnuo dobar guc apsinta da bih se opasuljio.
„Moja veza u Srbiji je izvesna Nada Macura“, nastavi ona. „Među našim je agentima koji 'vide’. Javljaju joj se mesecima unapred sve nesreće i obolevanja u celoj Srbiji. A takođe poseduje i spiskove osoba koje će iznenada uspeti u životu.
Istina, pod izvesnim okolnostima. Zato objavi u unikatnom primerku Kurira da srećnik koji pročitati ovo uputstvo za početak uplati na račun mali depozit od 209 evra. Ili još bolje da ti ostavi sekretarici u Kuriru. A to će mu se višestruko vratiti.“
Eto, tako je to bilo. I šta čekaš? Pronađen si, sad znaš šta ti je činiti.
