Izvor: Kurir, 21.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PONOSNO TAMNOVANJE
BEOGRAD - Biljana Plavšić (78) jedina je žena u Haškom tribunalu osuđena na 11 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti. Na izdržavanju kazne u ženskom zatvoru „Hinsenberg“ u švedskom gradu Orebrou nalazi se od juna 2003. godine. Svetozar Mihajlović, predsednik banjalučkog odbora za njeno oslobađanje, tvrdi da su stvoreni svi pravni argumenti da Plavšićeva izađe iz zatvora, ali da ih treba dokumentovati.
Dotle, u posetu haškom osuđeniku redovno dolazi Marko >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Milunović Piper (90), poznati srpski emigrant iz Švedske, inače bogoslov, ravnogorski kapetan, novinar, socijaldemokrata evropskog formata, koji je i dobitnik nagrade „Dragiša Kašiković“ za autobiografsku knjigu „Od nemila do nedraga“.
- Sa gospođom Biljanom Plavšić ja sam u stalnoj prepisci od kada je ovde počela da tamnuje. Dr Biljanu Plavšić smatram herojem vitezova. Ona robuje ne zbog svojih, nego zbog tuđih grehova. I velika je stvar, po mome, da se čovek isprsi pred dželatom i objasni ono što je važno za narod i žrtvu. Ona nosi životni krst teško, ali ponosno! Po mom shvatanju, pogrešila je što je „greh“ priznala, a još veća greška je što je izabrala Švedsku da u njoj robuje. To sam joj rekao i ona nije komentarisala - kaže Milunović.
- Gospođa Plavšić je u jednom ženskom zatvoru u kojem se zatvorenice „edukuju“ da budu bolje narkomanke, kradljivice i kurve. Tamo su ženske od 35 do 40 godina, a ona ima više od 75. I dosta je tamo muslimanki, iz brojnih zemalja, pa je i to velika neugodnost. Među namešteničkim osobljem ima nekoliko Bošnjaka i Hrvata, koje su namestile švedske vlasti. Na tim mestima su obično lica s malo škole i još manje kulture. U početku su se prema njoj ponašali oholo i nabusito. To ju je šokiralo, ali je i to dokaz da nije znala dovoljno o Šveđanima - priča vitalni Milunović i nastavlja:
- Napadale su je pristalice Al Kaide, a imala je i nesrećan slučaj, pala je i slomila ruku u zglobu šake. To se desilo u petak, a lekarska pomoć ukazana joj je sledećeg utorka. Vrh uprave o tome ništa nije znao jer su službenici to skrivali. Ali, ja sam o njenoj zloj sudbini obavestio našeg vladiku, on sveštenstvo, i tako su počele posete. Time se olakšava njen položaj, jer stražari vide da se neko o njoj brine.
Zatvor se nalazi u jednoj ravnici, tek kilometar dalje počinje šuma. Ograđen je po ugledu na američke, a položaj i izgled su depresivni. Reče mi u pismu: „Dani mi teku brzo, ali sporo idu meseci i godine.“ Pokušava da se drži i lakše joj je dok piše svoju dvotomnu knjigu, pod naslovom „Svedočim“. Ja sam pročitao prvi deo. Ko želi da je upozna, morao bi da pročita tu knjigu - uveren je Milunović.[ antrfile ]
VELIKOMUČENICA
- Ja sam cenio njen postupak i smatrao je kuražnom i mučenicom, a kroz prepisku i viđenje sam je zavoleo. Susret s njom bio je susret vekova i dokaz više da pojedinci prave istoriju. Otvorena, iskrena, divna, vaspitana i čovečno naivna, susrela se s poganima, profiterima, koji su i nju zloupotrebili. Nosi svoj krst, bojim se za nju. Primetio sam da u sebi ima mnogo mučnine i da drži masku, pod kojom se skriva veliki bol. Čini mi se da je koliko-toliko održavaju telefonski razgovori sa onima za koje ima odobrenje da ih može nazvati. Nju niko ne može pozvati. Ništa joj se ne može doneti, osim knjiga i novina. Ona je velikomučenica i srpski narod ne zaslužuje da ima takvog sveca! - svedoči Marko Milunović Piper.
