Izvor: B92, 15.Feb.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POMOC JUGOSLAVIJI 135 MILIONA DOLARA
Vasington -- Pomeranje fokusa americke spoljne politike sa Balkana na podrucje Srednje Azije odrazilo se veoma konkretno i u predlogu budzeta pomoci inostranstvu za fiskalnu 2003. Busova administracija opredelila se za primetan "rez" u buducoj finansijskog podrsci tranzicionim procesima drzava Jugoistocne Evrope sa obrazlozenjem, kako je to izneo drzavni sekretar Kolin Pauel pred nadleznim Kongresnim Komitetom za odobravanje budzeta, da su americki prioriteti u daljem periodu borba protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << terorizma i pomoc zemljama koje se nalaze u "prvoj liniji fronta"
protiv tog globalnog zla. Predlogom budzeta finansijskih angazovanja SAD u inostranstvu za sledecu fiskalnu godinu, koja pocinje 1. oktobra, za SRJ je predvidjena pomoc od 135 miliona dolara, a od tog iznosa Srbiji pripada 110, a Crnoj Gori 25 miliona dolara. U odnosu na odobrena sredstva za 2002. godinu to predstavlja smanjenje za 30 miliona dolara, pri cemu je iznos namenjen Srbiji povecan sa ovogogodisnjih 105 na 110 miliona dolara, dok su sredstva namenjena Crnoj Gori smanjena sa 60 na 25 miliona dolara. Pauel je u istupanju pred Komitetom za budzet objasnio da najavljeno smanjenje pomoci Crnoj Gori predstavlja samo uskladjivanje s dosadasnjim izdvajanjima za SRJ. "Mi smo dosad podrzavali Crnu Goru na izuzetno visokom nivou finansiranja u poredjenju sa ostatkom Jugoslavije. Crna Gora je veoma dobro iskoristila podrsku koju smo joj pruzili. Mi zato nismo promenili tu nasu politiku i oko toga smo u stalnom kontaktu s Crnom Gorom i Jugoslavijom, kao i s nasim evropskim prijateljima, posebno sa onima iz Evropske unije", rekao je Pauel. Pauelu je bilo postavljeno i pitanje koliko Busova administracija podrzava ocuvanje jugoslovenske federacije. "Kao sto znate, o tome ima razlicitih gledanja. Mi i dalje smatramo da nam je potrebno jos vremena da vidimo moze li Crna Gora da pronadje nacin da ostane u jugoslovenskoj federaciji. Kad se posmatra odrzivost Crne Gore kao drzave i niz drugih aspekata, to nam sugerise da bi bilo mudro ici polako i ne reci odmah da je vreme za crnogorsku nezavisnost. I zato nismo jos izasli sa stavom da je nezavisnost put za Crnu Goru. Potrebno nam je jos vremena da to proucimo, da razmislimo i da vidimo kakve ce biti posledice promene te politike i da vidimo mogu li ili ne oni pronaci nacin da krenu napred i nastave aranzman koji sad imaju", rekao je Pauel.
