Izvor: Kurir, 25.Dec.2010, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POLJOPRIVREDA ZA (PO)ČETNIKE
Propali smo, to je sad sasvim jasno. Ovo je upravo prilika koju sam čekao ne bih li predočio svoj program za opšti nacionalni i ekonomski oporavak Srbije. Kao što znamo, Vojvodina je nekada bila žitnica Evrope, ali je to i tada bila samo u formi popularnog aforizma, odnosno samo u udžbenicima za ranu osnovnu školu
Propali smo, to je sad sasvim jasno. Ovo je upravo prilika koju sam čekao ne bih li predočio svoj program za opšti nacionalni i ekonomski oporavak Srbije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
Kao što znamo, Vojvodina je nekada bila žitnica Evrope, ali je to i tada bila samo u formi popularnog aforizma, odnosno samo u udžbenicima za ranu osnovnu školu (nešto poput onoga da je JNA peta armija po snazi u galaksiji Mlečni put).
Danas je Vojvodina u hroničnom zaostajanju za svetskim agrotrendovima, pre svega zbog vremenske rupe od preko dvadeset godina, u koju je zajedno sa ostatkom Srbije, pravićemo se da ne sećamo kako, upala.
Kao što smo više puta čuli, približavanjem Evropskoj uniji, osim opasnosti od uletanja u grupnu prezaduženost, pojavila se i opasnost od ugroženosti jedne od retkih srpskih endemskih vrsta - rakije. Po televizijskim prilozima možemo već da vidimo uplakane neobrijane majstore prepečenice, kako sede među kazanima i drže se za glavu, pitajući se šta će sutra biti ako ne bude rakije. Biće, pre svega, manje mrtvih, jer, kao što je poznato, rakija, osim crnih rupa u pamćenju, izaziva čoveka da vozi kola i ubada bližnje nožem i sekirom.
Kad spojimo ove dve stvari - prelazak rakije u ilegalu i Srbiju u agrokurcu, evo plana kako da nam svima bude bolje, veselije i berićetnije:
Uvod: Marihuana je biljka sjajnih svojstava koja je u nekim evropskim državama legalna, što će reći, društveno je prihvatljivija od ugnjetene srpske rakije.
Razrada: Srbija ima 4.225.203 hektara obradivih površina, na kojima se gaje kukuruz, suncokret, pšenica i slične gluposti, koje nam je jeftinije da uvezemo nego da ih sami gajimo. Na jednom obradivom hektaru može da se zasadi 20.000 stabljika marihuane. To mu dođe oko 600 kilograma po hektaru, što znači da ako (u idealnim uslovima) sve obradive površine usrećimo ovom biljkom, dobijaćemo oko dva i po miliona tona vutre!!!
Marihuana u medicinske svrhe (kako ćemo je zvanično prodavati) košta oko 2.000 dolara po kilogramu, što kad se pomnoži s naših dva i po miliona tona, daje ko zna koliko dolara (ko nije naduvan nek uzme digitron i nek izračuna), ali sigurno mnogo, koji samo čekaju da ih uberemo, prodamo, a nešto i popušimo.
Naravno, nije baš izvesno da će nam međunarodna zajednica dozvoliti da sve to izvozimo, ali pošto smo već izvikani kao evropska prestonica „veselog“ noćnog života (opšteg pijančenja, praćenog povraćanjem, glavoboljom i sporadičnim ekscesima hladnim i vatrenim oružjem), možemo slobodno da se proglasimo za svetsku prestonicu veselog i noćnog i dnevnog života bez navodnika. Uz obavezno ukidanje zabrane pušenja u zatvorenom prostoru. Ili makar pušenja vutre u zatvorenom prostoru.
Naravno, treba imati u vidu da naša zemlja, osim što spada u one gde kvalitetna gudra može da se nađe na svakom ćošku, spada i u zemlje s najstrožim zakonima kad je reč o klincima koje panduri vataju sa džointima, pošto uhvaćeni automatski postaju predmet krivičnih prijava i krivične evidencije. Ali, to je samo jedan glupi zakon, naprasno donet u vreme „Sablje“, koji sutra može da se izmeni, samo kad bi neko to hteo.
Naravno, treba imati u vidu i to da ja nisam poljoprivredni ekspert, treba imati u vidu i klimatske uslove, i plastenike, i to da ne možemo baš sve obradive površine da zasadimo vutrom, međutim, najviše od svega treba imati u vidu velike mogućnosti koje su pred nama, a naročito momente večitih osmeha i dobrog raspoloženja koji će uslediti prilikom konzumacije novih sorti.
Sve što treba da se desi jeste da ja postanem vlast.
