Izvor: B92, 12.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POLITIZACIJA ETNICKE RAZLICITOSTI U MEDIJIMA U REGIONU
Beograd -- Izvestavanje najuticajnijih stampanih medija o nacionalnim i etnickim manjinama u vecini zemalja jugoistocne Evrope visoko je politizovano, pokazuje istrazivanje londonskog Instituta za medijsku razlicitost (MDI) obavljeno u deset zemalja u regionu u novembru prosle godine. Autorka tog projekta, beogradska medijska analiticarka Snjezana Milivojevic, rekla je u petak na konferenciji za novinare da je analiziran kvalitet izvestavanja o etnickim manjinama kako bi se ustanovile i uporedile >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << forme diskriminativnog tretmana razlicitosti, kao i novinarski obrasci koji ih podsticu.
Analizane su po dve najtiraznije dnevne novine u Albaniji (Albania, Sekuli), BiH (Dnevni avaz, Nezavisne), Bugarskoj (Trud, 24 casa), Hrvatskoj (Jutarnji list, Vecernji list), Madjarskoj (Nepsabadsag, Metro), Makedoniji (Dnevnik, Utrinski vesnik), Crnoj Gori (Vijesti, Dan), Rumuniji (Adevarul, Libertatea), Srbiji (Politika, Blic) i na Kosovu (Koha ditore, Bota sot).
U skoro 90 odsto analiziranih tekstova etnicke razlicitosti predstavljene su i protumacene kao politicke, odnosno kao potencijalni izvori politickih razlika i konflikata. Od preostalih deset odsto tekstova o etnickim razlicitostima skoro polovina se odnosi na kriminalne aktivnosti etnickih manjina, a svega pet odsto na njihove sportske, kulturne i druge aktivnosti.
Autorka projekta ukazala je da je pojava "tabloidizacije stampe"
uslovila ukupnu depolitizaciju dnevnih novina, pa time i pisanje o etnickim manjinama. Kao primer je navela Madjarsku i Rumuniju, gde postoji jasna podela najtiraznijih novina na "ozbiljne" i "tabloid", pri cemu je u prvima cak i po vise od tri puta veci broj politicki interpretiranih tekstova o etnickim razlicitostima. Oko trecina analiziranog sadrzaja tematski je motivisana etnickim konfliktima, a "konfliktni ton" dominantan je u oko 60 odsto tekstova.
U Srbiji je u posmatranom periodu bilo najvise tekstova o izborima na Kosovu koji su predstavljeni iz manjinskog ugla, ali je problematizovanjem pitanja izlaska Srba na izbore citav dogadjaj prikazan kao test manjinske politike vlasti na Kosovu, a srpska zajednica je instrumentalizovana, odnosno predstavljena kroz izjave politicara iz Beograda. Politicki polarizovana stampa u Crnoj Gori tretira etnicke manjine pre svega u kontekstu projekta zaokruzenja nezavisnosti, pri cemu se mnogo vise paznje poklanja tazkozvanim "znacajnim etnickim grupama - Albancima i Bosnjacima", nego drugima.
Albansku stampu karakterise skoro apsolutna posvecenost polozaju Albanaca u zemljama u okruzenju - od oko 180 analiziranih priloga samo jedan se odnosio na manjine u Albaniji.
U Hrvatskoj je najrasprostranjenije diskriminativno pisanje o Srbima, a drugu znacajnu grupu tekstova cini pisanje o hrvatskoj manjini u drugim zemljama. Istrazivanje pokazuje i da su etnicke manjine uglavnom medijski predstavljene kao kolektiviteti, u kojima dominiraju uloge politicara i vojnika. Zene su u svega tri slucaja akteri dogadjaja, sto su autori projekta okarakterisali kao "dodatnu diskriminaciju u okviru diskriminisanog procesa".
Istrazivanje je deo veceg edukativnog projekta MDI, namenjenog unapredjivanju profesionalnih kapaciteta razlicitih medijskih, istrazivacki i nevladinih organizacija za kvalitetnije izvestavanje o razlicitosti. Taj dvogodisnji projekat finansira Evropska komisija, u okviru Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope.
