Izvor: Kurir, 03.Avg.2010, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POLITIKE I NEPOLITIKE
Narodna skupština je prošlog ponedeljka donela odluku ogromnom većinom glasova. Protiv su bili samo Demokratska stranka Srbije i Liberalno-demokratska partija. Svaka iz svojih razloga.
DSS smatra da se ne sme dati podrška za Rezoluciju pred Generalnom skupštinom UN, jer je to potez, nakon mišljenja MSP, koji će do kraja upropastiti i najmanju šansu da se sačuva integritet Srbije. LDP smatra da je Kosovo nezavisno i da to mora da se kaže. DSS smatra da je neophodno jedinstvo u >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << okviru jasne državne politike prema Kosovu i Metohiji, zasnovane na racionalnim odlukama koje imaju za cilj smanjenje pritiska na našu zemlju i realno odvraćanje drugih od priznanja, a posebno zadržavanje u okvirima Saveta bezbednosti uz sigurnu rusku podršku.
LDP smatra da svaki ugroženi deo srpske teritorije treba odseći od ostatka zemlje i baviti se u krajnjoj liniji Beogradskim pašalukom, jer ako ne može da bude dobro svim građanima Srbije, nek bude dobro barem jednoj četvrtini. DSS smatra da treba hitno prilagoditi ekonomsku politiku države situaciji u kojoj se ona nalazi i izvlačiti maksimalnu korist iz saradnje sa svima, uključujući i Evropsku uniju, bez ikakve potrebe za formalnim članstvom, ako je formalno članstvo brana integritetu države.
LDP smatra da nema nikakve ekonomske perspektive van Evropske unije i da zbog toga treba žrtvovati Kosovo i Metohiju i još ponešto, samo ako se ukaže prilika za ulaganje para na jedan broj. Razlika ima još...
Jedina sličnost je: i DSS i LDP su glasanjem ispoljili svoju jasnu politiku. Svoje suprotne političke opcije otvoreno nude građanima. Pobeda politike LDP bio bi potpuni poraz Srbije. To je politika koja nije srpska. LDP je provodnik jednosmerne struje kojom se napaja iz izvora van zemlje. Ipak, i to je neka politika.
Ali, sada je tragedija za Srbiju što odluke donose, samostalno iznalaze rešenja ne konsultujući se ni sam kim, oni koji nemaju nikakvu politiku! Njihovi potezi se sastoje od strahom iznuđenih rešenja, degutantnog poltronstva svima i svemu što im se čini nedokučivim ili opasnim po njihove fotelje i lukrativne namere. Potezi se vuku linijom koja opisuje putanju pijanog broda. Zacrtani politički ciljevi stoje u izmaglici detinjastih želja i predstava o životu.
Zato je prirodno da u svetu odraslih takvi ciljevi propadaju. Nijedan od njih nije realan jer su, između ostalog, međusobno suprotstavljeni. Ne može se obećati i Kosovo i Evropska unija, ako EU, silom glasova većine svojih članica, Kosovo isključuje. Ne može se obećati i Kosovo i EU, ako mora da se odustane od Kosova i prekrši dato obećanje, ali kao fol, na način da to niko ne prepozna. Ne mogu se obećavati stvari čiji ishod ne zavisi od Srbije.
Pitanje proširenja EU isključivo je u rukama EU i sve manje zavisi od snishodljivog ponašanja srpskih vlasti. Ne mogu se obećavati nova radna mesta i ekonomska stabilnost, a da se na tome ništa ne radi u velikom iščekivanju da sva rešenja padnu s neba. Ne mogu se gladni ubediti da su siti, jer to nikada nikom nije pošlo za rukom. U ponedeljak su se svi protagonisti NEPOLITIKE stopili u jedno. I ovi aktuelni i oni koji hoće aktuelni da budu. Jedinstvo je postignuto. Dobra biti neće.
