Izvor: Kurir, 16.Okt.2011, 08:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POLITIČARIMA VIŠE NI NAROD NE VERUJE
Ko je čitao imovinske karte naših političara, mogao je da zaključi da poštenijih ljudi na ovom svetu nema! Za 30 godina rada uspeli su - jadni oni - nekako da se skrpe za skroman stančić od 60 kvadrata, auto star bar 12 godina i u najboljem slučaju 2.000 ...
Ko je čitao imovinske karte naših političara, mogao je da zaključi da poštenijih ljudi na ovom svetu nema! Za 30 godina rada uspeli su - jadni oni - nekako da se skrpe za skroman stančić od 60 kvadrata, auto star >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << bar 12 godina i u najboljem slučaju 2.000 evra za crne dane.
Ali to što je na papiru „trabant“ u realnosti je luksuzni džip, a stančič nasleđen od roditelja na volšeban način postaje penthaus u luksuznom delu grada. Nekim čudom, u izveštaju o imovini nikad se ne nađe ni luksuzni sat koji košta ko stan u centru grada ni olovka od 1.000 evra... I onda se čude što im narod ne veruje. Na svu sreću, ne veruju im više ni državni organi. Pošto su u svojim imovinskim kartama naveli imovinu toliko skromnu da je pravo pitanje kako se uopšte prehranjuju, Agencija za borbu protiv korupcije počela je ozbiljno da preispituje šta u stvari poseduju naši političari.
Ovih dana mnogi od njih dobili su ljubazan dopis iz Agencije sa molbom da detaljnije objasne „čiji je u stvari stan koji je njihov, a u stvari nije njihov“. Čudo neviđeno! Kako to da neko nije progutao njihovu priču? „Ne, to je samo nesporazum, ja sam već poslao objašnjenje Agenciji, sve je to u redu.“ Ne zna se prosto šta ih je više iznenadilo - da li to što se sumnja u njihovu čast i poštenje ili to što je neko u državi, zapravo, počeo da radi svoj posao. Tako je jedan od političara čija se imovina upravo češlja poslao poruku našoj redakciji: „Da to nije kojim slučajem neka kampanja protiv mene?!“ Ne, nije kampanja.
U normalnoj državi političar se ne bi ni usudio da lažira svoju imovinsku kartu. Ne bi bilo ni potrebe. U uređenim društvima poslanik ili državni funkcioner ne pravi „dilove ispod žita“ za proviziju od nekoliko desetina hiljada evra, koje posle ne zna da objasni. A najtužnije je što, kada država počne da funkcioniše, oni koji bi trebalo da budu personifikacija države, prvi ne veruju u nju. I ne samo da ne veruju, nego na sve načine pokušavaju da je sabotiraju.
Zapravo, to im je i glavni motiv zašto su želeli da dođu na vlast. „Iznutra“, iz sistema koji sami urušavaju, lako im je da se obogate. Lako i bezbedno. I kako dosad nije bilo nikog da ih pita „ej, a odakle vam skupa odela i cipele rađene po porudžbini?“ Nisu morali ni da se pravdaju. Ni da se trude da se „pokriju“. Nije bilo izbora nego da im se veruje. I zato su se sada našli u čudu. Posebno pošto je sistem počeo da se okreće protiv njih.
Iskreno, razumem što je većina malo ulepšala svoje imovinske karte - kojom računicom mogu da opravdaju skupe nekretnine kad prosečan građanin Srbije jedva ima i za potrošačku korpu? Ono što ne mogu da razumem je da očekuju od bilo koga da im poveruje.
