Izvor: Politika, 19.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POL ARON
Od zime 1994. u Beograd redovno dolazim. Tokom tog perioda sećam se samo nekoliko manjih incidenata kada su prema meni bili neprijateljski raspoloženi jer sam Amerikanac. Naravno, držali su mi pridike zbog američke politike na Balkanu, ali sam se mnogim od njih i sam složio. Tako je jednog mog prijatelja na čijem sam venčanju bio odvojio na stranu njegov ujak, pripadnik DB-a, i upozorio ga da me je CIA poslala da bih zavodio umove srpskih studenata, što sam shvatio kao istorijski ukorenjenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << epidemiju o kojoj je Branislav Nušić pisao u svojoj komediji "Sumnjivo lice", a Dušan Kovačević dijagnostikovao u svom filmu "Balkanski špijun".
Čak i kada sam se vratio nekoliko meseci pošto je NATO završio svoju kampanju, primetio sam da su ljudi spremni da prave razliku između američke vlade i mene kao pojedinca. Sećam se da sam u Novi Sad putovao kolima čiji je vozač radio za jednu lokalnu NVO. Pitao sam ga za decu. Odgovorio mi je da mu je sin poginuo u napadu američke avijacije na voz na mostu. Odmah mi je objasnio da se ne žali i da u ratovima stradaju obični ljudi.
Ovakva uljudnost grubo je odudarala od razmetanja trijumfalizmom koji su pokazivali američki zvaničnici koje sam sreo u "Hajatu", gde su formirali privremenu kancelariju pre nego što su se vratili u ambasadu. Kondolizi Rajs i njenom opisu nasilja koje je Izrael sproveo u Libanu koje naziva "porođajnim mukama novog Bliskog istoka", prethodio je jedan diplomata koji se hvalio da su Srbiju bombama uterivali u demokratiju.
Kasnije, tokom posete ambasadi, zatekao sam osoblje zanemelo zbog rezultata ispitivanja javnog mnjenja koje su sami sproveli. Pokazalo se da četiri od pet Srba veruje da su se Sjedinjene Države ponašale u skladu sa sopstvenim interesima. Rečeno mi je da takva otkrića ukazuju na to da kod Srba postoji duboka crta izopačenosti i nezahvalnosti. Kao i uvek, "inat" se svuda pominjao kao objašnjenje za sve.
Imperije koje su vodile krstaške ratove često su ubijale jeretike da bi spasle njihove duše, pa je tako američka moralna pravičnost po sopstvenom ubeđenju trebalo da bude shvaćena kao nešto više od maske koja skriva požudu za naftom ili profitabilnim vojno-industrijskim kompleksom, što su omiljeni razlozi koje Srbi izdvajaju da bi iračkom haosu dali smisao.
Mešavina faktora objašnjava oduku da se napadne Irak, ali je sigurno da je žar za spasavanjem igrao značajnu ulogu, kao i sudbina američkog arsenala visoke tehnologije. Klintonova administracija testirala je na terenu oba elementa za vreme NATO kampanje. Bušov tim skinuo je sa njih prašinu i vratio ih u službu u operaciji "Trajna sloboda".
Godinama sam slušao Srbe kako se naveliko žale na američku ograničenost. "U srednjoj školi smo učili koliko tona pšenice se svake godine proizvede u Kanzasu, a američka deca jedva da umeju da pronađu Evropu na karti, a kamoli Srbiju", rekla mi je jedna žena. Više od agresivnog prezira, ovakav odgovor, meni se čini, izražava neku vrstu razočaranja, čak izdaje, prema zemlji kojoj su se nekada iskreno divili, a koja je proćerdala simpatije svojom brutalnom ravnodušnošću.
To je kao kada prestanete nekoga da volite: najteži deo je onaj kada treba da prihvatite da je idealna slika koju ste nekada gajili bila samo plod mašte. Vidim da sve više mojih prijatelja Srba počinje da se oporavlja od raskida i za sobom ostavlja razočarenje. Više ne troše energiju na bučno kritikovanje neznanja i arogancije američkog ponašanja u inostranstvu. Više ne insistiraju na tome da neki nerešiv, đavolski lukav plan mora da bude odgovoran za nešto što su inače zapanjujuće omaške u procenama. Katastrofa u Iraku jasno pokazuje kako brutalna sila lako može da se otkači od nadležnosti i mudrosti. Kao posledica draž američkog "brenda" postala je manja.
Nadam se da Amerika počinje brz proces oslobađanja od istorijskog debakla. Ako u tome uspe, verujem da će poverenje mojih prijatelja Srba u američku sposobnost da se popravi biti obnovljeno. Ali pretpostavljam da će mnogi i dalje više voleti da svoju zemlju vide svrstanu uz staru Evropu, kako ju je prezrivo odbacio osramoćeni nekadašnji šef Pentagona Donald Ramsfeld.
Za malu grupu "eksperata" za bezbednost stacioniranih u Beogradu, koji su se prekalili kao antimuslimanski propagandisti za vreme Miloševića, oni drugi koji su uskočili u voz antiterorizma posle 11. septembra, nova strategija Sjedinjenih Država prema islamu možda neće biti prihvatljiva. Unosno je tržište straha. Samo iznesite mračne pretnje o "zelenoj transverzali" i krticama džihada u Sandžaku i potpisaćete ugovor za knjigu i putovati na međunarodne konferencije. Isti oni koji su optuživali NVO, tvrdeći da su plaćenici koji rade za mračne strane sile, sada su oduševljeni što stoje rame uz rame sa oficirima Mosada i udružuju se sa izraelskim snagama čineći bedem zapadne civilizacije protiv fundamentalističkih hordi.
Scenarista dokumentarnih filmova
[objavljeno: ]
