Izvor: S media, 26.Apr.2013, 15:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POČELA SEZONA ALERGIJA: Kako da sebi “olakšate život”?
Za proleće se kaže da je najlepše godišnje doba u kom sve cveta. Ali, paralelno sa bujanjem prirode, kod mnogih ljudi javljaju se alergije praćenje kijanjem, glavoboljama, „curenjem“ iz nosa, svrabom očiju...
„Boljka“ koja ne bira
Prema rečima dr Žikice Jovičića iz Instituta za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije, procena je da u našoj populaciji tegobe sa alergijom ima od 15 do 20 odsto građana, ali da je >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kao i u ostalim delovima Evrope, zapažena učestalost alergijskih bolesti. Ukoliko se ovo nastavi, svaki drugi Evropljanin će do 2015. godine imati neki oblik alergijske bolesti.
-Alergije predstavljaju preteran odgovor organizma pri kontaktu sa alergenima i drugim činiocima iz spoljašnje sredine - objašnjava za S media portal prim. dr Olika Drobnjak-Tomašek, spec. internista alergolog, načelnik Odeljenja alergologije i imunologije KBC „Bežanijska kosa".
Prolećene alergije najčešće izazivaju alergeni iz grupe polena trave i polena drveća. Kod nas počinju od februara.
- Najčešći simptomi prolećnih alergija su alergijska kijavica (gornji disajni putevi), alergijska bronhijalna astma (donji disajni putevi), kožne promene i konjuktivitis - kaže dr Drobnjak-Tomašek.
Kako da se zaštitite od „udara“ alergena?
Stručnjaci savetuju da je pri pojavi simptoma alergije najbolje javiti se alergologu radi dijagnostike – na koje ste polene preosetljivi i dogovora oko terapije.
- Poželjno je i informisati se o količini polena u vazduhu, koja je najviša kada je toplo i suvo vreme sa slabim vetrom, a najniža tokom hladnih i vlažnih dana. Iz svoje okoline eliminišite biljke na koje ste preosetljivi. Ukoliko je to moguće, boravite što više u zatvorenom prostoru u vreme sezona cvetanja biljaka na čij ste polen alergični. Izbegavajte duže zadržavanje na otvorenom i u prirodi. Neophodne aktivnosti obavljajte neposredno posle kiše. Prozore držite zatvorene (u kući i u automobilu) poželjno je ugraditi klima uređaje sa polenskim filterima. Nosite naočare za sunce (sa štitnicima sa strane) da biste zaštitili sluzokožu oka. Često umivajte oči i lice - savetuje dr Jovičić.
Posle boravka u prirodi potrebno je stopirati kontakt sa alergenom koji vam smeta.
- Po povratku kući trebalo bi skinuti garderobu u kojoj ste bili u prirodi, oprati kosu i i fiziološkim rastvorom isprati sluznice na kojima se alergeni nalaze. Ako je potrebno, uzmite i neki antihistaminik koji blokira vezivanje alergena. U težim slučajevima uzimaju se i kortikosteroidi - kaže dr Drobnjak-Tomašek.
Imunoterapija - najbolji lek
Ukoliko osoba koja je sklona burnim reakcijama na prolećne čestice u vazduhu ne vodi računa o svom zdravlju, može doći i do vrlo ozbiljnih zdravstvenih problema, poput astme ili neke druge respiratorne infekcije. Zato, ukoliko simptomi dugo traju, ne treba ih olako pripisivati isključivo hroničnoj alergijskoj reakciji, već treba posetiti lekara kako bi se ustanovilo da nije prisutna i neka infekcija.
Za lečenje alergija, osim mere izbegavanja alergena i korišćenja odgovarajućih lekova, primenjuje se i „vakcina“, odnosno alergen-specifična imunoterapija. Ovom terapijom umanjuje se reakcija imunološkog sistema, tj. stalnom primenom odgovarajućih doza alergena stvara se „tolerancija“ na uzročni alergen. „Klasična“ imunoterapija u vidu potkožnih injekcija sve više ustupa mestu oralnoj imunoterapiji. Ovaj vid terapije podrazumeva uzimanje rastvora u vidu kapi, u rastućim koncentracijama, dugotrajna je i sprovodi se od tri do pet godina.
- Terapija počinje u kasnu jesen ako su u pitanju prolećene alergije, jer tada nema alergena na koji je pacijent osetljiv. Ako je u pitanju terapija za alergiju na grinje, počinje u bilo koje vreme - kaže za S media portal dr Drobnjak-Tomašek.
Prema rečima naše sagovornice, vakcina se pokazala kao izuzetno efikasna:
-Veći nam je problem kada se završi petogodišnja terapija da kažemo pacijentu da neće više dolaziti na ovakav vid lečenja, nego da privolimo pacijenta da počne ovu terapiju.
Preduslov da bi neko započeo imunoterapiju je detaljna dijagnostika, kojom se određuju relevantni alergeni sa kojima će se ova procedura sprovoditi. Ovo je zasad jedina poznata i priznata metoda kojom može da se izmeni prirodni tok alergijskih bolesti, to jest da se izgubi senzibilizacija.
Bojana Vuković
Foto: guliver/thinkstock
