Izvor: SrbijaDanas.com, 05.Sep.2020, 13:20

PLOVILI SMO "SRPSKOM AMAZONIJOM": Daleko od ljudi i asfalta postoji jedna bara po imenu "Carska" (FOTO)

Ovaj dragulj Banata, ali i cele Srbije, izuzetne prirodne vrednosti, zaštićen je od 1994. godine Uredbom Vlade Republike Srbije

Bićemo iskreni. Odmah ćemo vam reći, dragi čitaoci: ako ne možete bez kapućina, gradskih ulica, urbanih pločnika, udobnosti vodiča i organizovanog putovanja, ovo može da bude samo lep tekst za vas, ali nikako i preporuka da se upustite u avanturu.

No, ako pak volite da istražujete, ne bojite se čud(es)nih zvukova (mnoge, garantujemo, >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << nikada niste čuli) u prirodi, ne plašite se bukvalizacije prizora gde zmija jede žabu, umete ili hoćete da naučite da veslate u uskim nezgodnim ritovima, plitkim, tik iznad živog blata, onda ćete imati i onaj poseban, pustolovski sjaj u očima dok čitate redove našeg iskustva u Carskoj bari, 15-ak kilometara od Zrenjanina na putu za Beograd.

Za samo pronalaženje ovog dragulja vojvođanskog dela Srbije, izuzetne prirodne vrednosti, zaštićene od 1994. godine Uredbom Vlade Republike Srbije, ne smete se nikako osloniti samo na navigaciju. Osim ako ne želite da završite pred nepreglednim prostranstvom ritova sa pitanjem "i šta sad?".

Otvorite četvore oči. Gledajte šumske natpise, pitajte retke prolaznike. Odgovor leži tu negde, iza drveća i rastinja obloženog paučinom.

Prva legenda kaže da je ime dobila po bogatstvu ptica i raznovrsnosti vodenih biljaka i životinja, carskom predelu od kojeg zastaje dah. Priroda Carske Bare je, čak, toliko očuvana da se mogu videti vidre koje su u Srbiji vrlo retke i poznate kao izbirljive što se tiče kvaliteta vode.

Mi, nažalost, ovoga puta nismo bili te sreće. Takođe, istina je da je ovde nekada lovio prestolonaslednik Ferdinand, kada je boravio u ovim lovnim predelima, kao gost porodice Lazar, nekadašnjih vlasnika Kaštela Ečka. Prostolonaslednik bi verovatno dugo poživeo da nije srpske predele počeo da doživljava kao domaćin kojem pripada, a ne gost i stranac.

Još jedan kuriozitet koji oduzima dah. Priča nam stidljivo šapuće da je Atila, vladar Hunskog carstva, zbog surovosti nazvan Bič Božji, gospodar Tise, Begeja i Tamiša sahranjen je baš tu, u zlatnom kovčegu s velikim blagom na dnu bare, pa je zato i dobila ime Carska bara.

Kada vam se sa desne strane ukaže prelep prizor velike vodene površine u kojoj se ogledaju pufnasti, beli oblaci, stigli ste.

Gledate pitomi deo rezervata. Ovde se zadržavaju čitaoci koji više vole udobnost. Obećavamo vam da nećete ugaziti u mulj, upasti u živo blato, a u blizini imate i odlične riblje specijalitete. Za sve pivopije tu je i točeno pšenično.

Ako se na ovom mestu odlučite pak za avanturistički deo priče, skrenućete levo (ne plašite se simbolike levog puta) šumskom stazom koja vodi do malog ljupkog drvenog pristaništa. I ovde možete da birate: uživanje na iznajmljenom motornom čamcu ili da zasučete rukave. Mi smo se odrekli udobnosti i izabrali vesla, te zaplovili uskim kanalima.

Naravno, postoji i mogućnost pešačenja "Stazom zdravlja" koja kruži oko Starog Begeja, ali nam je usled pandemije nedostajao trening ramena: dakle, veslanje.

Sledi ono po čemu je Carska bara najpoznatija. Bogatstvo ptičjeg sveta broji čak 240 vrsta. Neke od retkih ptica koje se ovde mogu videti su: orao belorepan, eja močvarica, livadska eja, kobac, mišar, čaplja. Upravo je poslednja najznačajnija vrsta, a na ovom području gnezdi se svih osam vrsta evropskih čaplji. Jjedna od najugroženijih vrsta je carska čaplja, jedinstvena u Evropi. Stoga je silueta čaplje odabrana za simbol Rezervata.

Ako budete imali sreće videćete kornjače i barske zmije. Mi smo videli jednu kako neverovatnom brzinom hvata žabu na lokvanju.

Posebnost ovog mesta je, 2004. godine, sagledala i američka asocijacija za međunarodni razvoj – USAID, proglasivši ga za jedno od deset savršenih mesta u Srbiji. Na primer, upravo ovde je nastanjena najmanja ptica na svetu koja se hrani ribom. Ako očekujete njeno ime, moraćemo da vas "razočaramo" i ne otkrijemo. Bolje rečeno, da vas podstaknemo da i vi otkrijete ovo carsko mesto.

Spor, visok let. Osmatranje predela bogatog hranom. To može biti bela roda koja jezdi nad barom. Obilje joj omogućava da preživljava, a čist vazduh i neuprljan krajolik zadržavaju ovu prelepu pticu.

Tokom našeg dvočasovnog putovanja držali smo se desne strane, kako nam je rečeno, jer je voda na levoj strani plitka. Jedva pola metra. Zato je dno bogato.

Ovde je jedna neobična biljka. Reč je o Vodenom orahu, koji pušta koren iz malenog okruglog površinskog lista do tri metra u mulj, zapravo živo blato. Sam plod je tvrd, sa velikim pretećim bodljama. Nismo imali prilike da probamo unutrašnjost orašastog ukusa, ali nam je čovek "od saveta" ispričao da su ljudi u vremenima gladi sakupljali plodove, sušili ih i od njih pravili brašno.

Ovaj predeo ima dovoljno materijala za opširnu knjigu. Mi smo ovim putešestvijem hteli samo da vam zagolicamo maštu i nadamo se da smo uspeli. Sigurni smo da ćete se osećati carski nakon ove avanture. U meri kojoj je sami osvojite. Svojim koracima, veslom, srcem.

A kada se umorite, žedni i gladni, tu je i zaslužena nagrada... naša preporuka je fantastična riblja čorba i pohovani som u obližnjem restoranu.

Nastavak na SrbijaDanas.com...