Izvor: Kurir, 21.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PLETILJA
Deda Sekula Vlašković iz sela Družetići kod Gornjeg Milanovca jedini je muškarac kojem žene priznaju da bolje od njih plete i prede
GORNJI MILANOVAC - Na pola puta Gornji Milanovac - Požega nalazi se selo Družetići, a svega nekoliko koraka od džade je kuća Sekule Vlaškovića (76), valjda jedinog muškarca kojem žene javno priznaju da boje od njih prede vunu i plete. Vredne ruke ovog deke isplele su 6.000 džempera i još mnogo više čarapa.
- Rodio sam se >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u planini, na oko pet-šest kilometara odavde. Tu sam naučio da pletem. Imao sam šest-sedam godina kada sam napravio drvene igle i počeo da se time bavim. Niko me nije učio, samouk sam. Igle sam krio i krijući pleo.
Sekula ističe da su ga otac Vuk i majka Slavoljupka grdili što to radi i da ne bi babe i sestre, koje su ga hrabrile, od njegovog pletenja ne bi bilo ništa.
- Krijući si mi nabavljale vunicu, a ja sam za stokom, dok su drugi dečaci igrali gudžu (ubacivanje drvene loptice štapovima u iskopanu rupu) pleo sakriven po šumarcima. Pleo sam i putem do škole u Kamenici, ali dođoše Nemci, zapališe školu te završih samo prvi razred, ali nije mi žao. Više sam voleo da pletem.
Nekada su u selima jedina zabava bila prela koja su se održavala po kućama i na kojima je znalo da se okupi i po 50 ljudi iz celog sela. Muškarci su pili rakiju, igrali karte, a žene su prele i pričale.
- Ja sam uvek bio sa ženama jer me piće i kartanje nisu zanimali. Podsmevali su mi se i muškarci i žene, ali ja tome nisam pridavao nikakvu pažnju. Ženama je bilo krivo što sam mogao da opredem tri vretena rudice, dok one jedno, a muškarci koji su me ismevali, često se dešavalo, dolazili su krijući kod mene da ih naučim da pletu - priča ponosno Sekula i dodaje kako nema susednog sela iz kojeg neka žena nije došla kod njega da nauči mustru.
Sekula obavlja sve poslove - kopa, kosi, plasti, ali se nikada ne odvaja od svoje torbice sa iglama.
- Kada sam najumorniji sednem i pletem, tako se najbolje odmorim. Volim zimu jer tada radim ono što najviše volim. Sve ono što zimi ispletem, a ispletem mnogo vezenih čarapa i džempera, vrlo lako prodam. Spojio sam lepo i korisno. Iskreno, provedoh vek u sreći i pletenju i kada bih se opet rodio, radio bih isto ovo i opet bih zaprosio moju Borku.[ antrfile ]
BORKA ZNALA ZA FALINKU
Sekulu su plašili da se zbog bavljenja „ženskim poslom“ neće oženiti, a on je to učinio već u osamnaestoj.
- Meni je bilo 18, a Borki 23 godine. Mnogo mi se dopalo što zna lepo da plete i što je bila prava kućanica. Zajedno smo radili u polju, spremali ručak, preli i pleli i izrodili Žarka i Neša. Oni se poženili i imamo velike unuke Vladimira i Momčila, ali ni jedan od njih nije povukao na mene. Više vole da ganjaju fuzbal i da uče školu.
A na sve to Borka kaže:
- Boljeg čoveka za oca moje dece i za domaćina kuće nisam mogla da nađem. Još dok je momkovao znala sam za tu njegovu „falinku“, kako su pričali po selu, ali meni to nikada nije smetalo.
