Izvor: Kurir, 09.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PEVAĆU, JER SE NADAM NAJBOLJEM
Ubeđen sam da se sutra neće ništa loše desiti. Naprotiv!
Koliki je pečat Miroslav Ilić ostavio na domaćoj narodnjačkoj sceni vidi se i po tradicionalnim decembarskim koncertima. Ove godine odlučio je da 35 godina rada i pojavu evergrin hita „Devojka iz grada“, kao i svoj 57. rođendan obeleži u Beogradskoj areni. Psihički se pripremao u Mrčajevcima, a potom stigao oran za nadgledanje radova, da bi potom dočekao specijalnog gosta na koncertu i pobratima, proslavljenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << fudbalera Hrista Stoičkova. Treme nema, a stari žar za pesmom još plamti. Jedino što baca senku na događaj koji se s nestrpljenjem očekuje je aktuelna politička situacija i strepnja da li će Srbija ostati celovita posle sutrašnjih događanja.
S obzirom na političke okolnosti, na koje verovatno niste računali kada ste organizovali koncert, da li ćete pevati i u slučaju da se dogodi nešto nepovoljno po Srbiju?
- Ne verujem da će išta dramatično da se desi baš na taj dan. Ja 10. decembra, na svoj rođendan, već godinama držim koncerte. Ubeđen sam da se ništa neće desiti, osim što će „ona trojka“ podneti izveštaj Ujedinjenim nacijama... Šta će posle toga biti, ne znam. Pitanje koje mi postavljate suviše je hipotetičko, a ja ionako nisam sam u celoj ovoj priči, mnogo ljudi oko mene učestvuje u organizaciji.
Da li je Arena prevelik zalogaj? Plašite li se neuspeha?
- U Beogradu sam 1983. prodao 50.000 ulaznica za jedan koncert, u Mostaru sam pevao pred 20.000 ljudi, kao i u Sarajevu, Skoplju, Zagrebu... Strah ne postoji. Ali, neću nikome da osvežavam pamćenje. To je deo moje biografije i ko prati moj rad to zna. Ti podaci će ući u istoriju ove vrste muzike kojom se bavim. Ja idem dalje! Pitaju me o nekim rekordima... Diskografski i estradni rekordi su postavljeni od 1980. do 1986. godine, kada smo na ovim prostorima radili Lepa Brena i ja. Oni još uvek nisu oboreni, tako da smo nas dvoje još jedini rekorderi i u estradnim i u diskografskim dostignućima.
Najavili ste trubače na koncertu. Koliko oni idu uz Miroslava Ilića?
- Nikada nisam snimio pesmu sa trubačima, ali sam želeo da na slavljeničkom koncertu budu i oni, pošto se za bogato veselje podrazumevaju i trubači. Naravno da ih tokom koncerta neću forsirati. Ne mislite valjda da ću pevati „Tebi“ ili „Jesen sedamdeset i neke“ sa njima. U samo tri, četiri pesme pridružiće se orkestru Miše Mijatovića. A kada se sve završi, dok publika bude izlazila, onda nastaje, što bi rekli Bosanci, dernek uz trubače.
Izjavili ste da više nećete biti „krvoločni“ kada govorite o svom zanatu. Zašto ste digli ruke od verbalne borbe?
- Postalo je bljutavo. Šta sam imao da kažem, rekao sam. Očigledno niko nije želeo da me čuje. Možda sam nekad bio neprimereno žestok. Ali, svi oni koji iole drže do dostojanstva ovog zanata, do minimuma ukusa, znaju da sam apsolutno u pravu. Međutim, interesi su očigledno važniji.
Posle izjave da nećete prozivati kolege vi „napadoste“ Gorana Bregovića. Zašto baš sada?
- To nije prvi put. Ja poštujem Gorana Bregovića kao muzikanta.
Zašto ga onda isprozivaste?
- I na izborima kada zaokružim nekoga, to ne znači da ću ga obožavati, već da ću ga kritikovati ako nešto nije u redu. Tako je i sa Bregovićem. On je sjajan muzičar. I ja sam pomalo u duši roker. Mnogo sam voleo Bijelo dugme, ali samo prva četiri albuma. Sve posle toga je bila čista izdaja roka od strane Bregovića, koji je prvi počeo da koketira s narodnjacima, izdao rok, a nama naneo neoprostivu štetu.
Kakvu štetu?
- Nisam magarac i znam da je Bregović hteo da postane car careva objedinjujući sve muzičke pravce sa ovih prostora u neki svoj novi muzički žanr. Mislim da je bio najtužniji čovek 1983, kada sam ja razvalio bivšu Jugu pesmom „Pozdravi je, pozdravi“. Mora da je bilo: „Ko je sad ovaj krivonogi iz Mrčajevaca da mi kvari planove?“ Volim kako se igra. Malo odavde, malo odande, pa napakuje. To je umetnost. I fenomenalan kič je umetnost. Ali, bilo je nedopustivo da se pojavi u Guči, jer Guča mora da sačuva svoju izvornost, i on nema tu šta da traži. Nisam jedini koji misli tako. Ali, neki neće da kažu jer su kukavice ili nemaju priliku da to izjave.
Malo njih zna da ste vi Hadži Miroslav Ilić. Zašto ne koristite tu titulu?
- Nisam išao na hodočašće u Svetu zemlju da bih zaradio titulu, da bih je promovisao, nego iz ličnih razloga.
Izjavljivali ste da podržavate demokrate...
- To kažem jasno i glasno, kao što sam ‘91. podržao socijaliste. Ne odričem se ničega iz svoje biografije.
Ali nedavno ste rekli da ste levičar?
- Otkako sam spoznao svoje političko biće ja sam levičar. Demokratska stranka je prva partija sa prostora Srbije koja je članica Socijalističke internacionale. Partija levog centra je DS. Moje političko biće se nije promenilo, ja sam levičar. Ali, nisam je kriv što je neko pojam levice srozao dotle da se nekima digne kosa na glavi kada se izgovori ta reč.
Da li je lako biti tast jednog ministra?
- Zet mi je u startu stavio do znanja da ne želi da među nama stvari funkcionišu kao pre.
Kada ćete znati da treba „staviti nogu na loptu“?
- Sanjao sam da dočekam penziju kao estradni radnik, a ne kao pevač koji je imao dva hita, nije imao uslova za penziju kao pevač pa je otvorio piljarnicu. Moj san se ostvario. Do kada?! Nisam magarac, onog trena kada shvatim da nema više interesovanja, to će mi biti signal da kažem: „E, Miki, dosta je.“
