Izvor: Kurir, 04.Avg.2010, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PETOČLANA PORODICA ŽIVI U DESET KVADRATA
U maloj garsonjeri u Aranđelovcu stanuje petočlana porodica Đukić. O troje dece, koji su dobri đaci, brinu otac i baka
ARANĐELOVAC - Njima nije tesno jer se vole!
U sobi od desetak kvadrata u potkrovlju zgrade u Aranđelovcu stanuje petočlana porodica Đukić, ali se na skučen prostor, mala primanja i težak život niko od njih ne žali.
- Imamo jednu sobu, u kojoj provodimo dan i noć, malo je lakše kad je lepo vreme, izađemo na terasu - kaže otac >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Nebojša, koji se uz pomoć tašte Slavice brine o troje maloletne dece - Mirku (15), Slađani (13) i Aleksandru (7).
Nebojša radi u komunalnom preduzeću „Bukulja" kao fizički radnik. Ima skromnu platu, oko 20.000.
- U ovom gradu ima onih koji nemaju ni toliko. Deca su mi dobra, dobri đaci. Uspeo sam da ih sačuvam. Aleksandar je oboleo od cerebralne paralize, pa smo svi u kući posvećeni njemu, tako da deca nemaju vremena da pored učenja i staranja o bratu misle na poroke - ponosno govori Nebojša, koga je prošle godine napustila supruga jer, kako kaže, nije mogla da živi u jadu, bedi i pored bolesnog deteta.
Nebojšina deca se veoma vole.
- Prošle godine smo Aleksandru kupili kompjuter da mu malo olakšamo život. Ja spremio nešto para, ali nema dovoljno. Mirko i Slađa izvadiše iz neke kutije još toliko, kažu - štedeli od džeparca! Pa oni i nemaju džeparac, nego štedeli na užini, lepe patike dok se skroz ne raspadnu... - ističe Mirko.
Slavica, Nebojšina tašta, posle odlaska njene ćerke, nije mogla da gleda kako se deca muče, pa je iz Lajkovca došla da im pomogne.
- Moja ćerka je učinila veliki greh. Ostaviti decu, od kojih je jedno nesposobno, to ne mogu da razumem. Brinuću o unučićima sve dok mogu da hodam - kaže Slavica. Đukići ne traže mnogo. Nebojša kaže da bi sa još jednom malom sobom rešio sve probleme:
- Da mogu da Slađanu i Mirka odvojim u neku sobicu... Moja ćerka je već devojčurak. Vratio bih ovu garsonjeru za bilo kakav stančić i svi problemi bi nestali.
MikiŠa Mihailović
Ima nade
U opštini kažu da trenutno nemaju stan u koji bi smestili ovu porodicu.
- To ne znači da smo problem porodice Đukić zanemarili. U toku je izgradnja zgrade za socijalno ugrožene. Rešenje njihovog problema olakšava i to što će Đukići vratiti garsonjeru - kaže Milenko Jovanović, sekretar SO Aranđelovac.
Od Ace se ne odvajam!
Prijatelji su predlagali Nebojši da obolelog sina smesti u neku odgovarajuću ustanovu, ali on to ne želi.
- Od svoje treće do 18. godine živeo sam u domu za nezbrinutu decu u Užicu. O nama su brinuli vaspitači, učili nas da postanemo ljudi, pazili, ali ljubav oca i majke niko nije mogao da nam zameni. Aca je bolestan, njemu je pažnja potrebna mnogo više, više i od hleba i od sunca - kroz suze kaže Nebojša.
