Izvor: Kurir, 20.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PENZIJA
Fidel Kastro podneo ostavku na mesto predsednika Kube
Fidel Kastro podneo je ostavku na mesto predsednika Kube i neće se više vraćati na vlast, piše u pismu koje je objavio državni kubanski list Granma, a prenosi Si-En-En.
- Mojim dragim sugrađanima, koji su mi poslednjih dana iskazali veliku čast birajući me za člana parlamenta, javljam da ne težim položaju predsednika veća države i vrhovnog zapovednika, niti ću to prihvatiti - stoji u Kastrovom saopštenju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << />
Kubanski vođa (81) nedavno je izjavio kako više nije dovoljno zdrav i da je vreme da se povuče. Kastro, koji je na vlast došao revolucijom 1959. godine, predao je ovlašćenja bratu Raulu u junu 2006. godine, nakon što je podvrgnut operaciji želuca.
Fidel Kastro, nedodirljivi vladar Kube, rođen je 13. avgusta 1926. na farmi u okrugu Majari. Završivši srednju školu u rigoroznom isusovačkom internatu, upisao je pravni fakultet, koji je završio 1950. godine. U vreme studentskih dana, usprotivio se diktaturi Fulgencija Batiste, a proslavio se neuspelim napadom na kasarnu 26. jula 1953. Uhvaćen je i osuđen na 15 godina zatvora, ali je pušten na slobodu opštom amnestijom dve godine kasnije. Sa bratom Raulom emigrirao je u Meksiko, gde se povezuje s još jednim poznatim revolucionarom, Ernestom Če Gevarom. Osnovavši pokret „26. jul“ vraća se u svoju zemlju sa svega osam pristalica i započinje borbu protiv režima pod patronatom SAD, kojima je Kuba služila kao letovalište i kockarnica.
Na Staru godinu 1959. Kastro preuzima vlast.
Ubrzo nakon dolaska na vlast, Kastro je počeo s nacionalizacijom zemljišta i koketiranjem s komunizmom, što mu je donelo i neprijateljstvo, kako on voli da ga zove, „malog severnog suseda“, SAD. Ekonomska blokada koja je usledila usmerila ga je još čvršće prema SSSR kao savezniku, a svojom vojskom, naoružanom ruskim „kalašnjikovima“, počeo je i da „izvozi revoluciju“. 1961. Amerikanci su pokušali da ga zbace pučem, poslavši mu naoružanu i uvežbanu kubansku emigraciju u Zaliv svinja. Neslavan pokušaj u kojem je učestvovala i CIA brzo propada, ali svet dolazi na ivicu nuklearnog rata kad špijunski avioni otkrivaju ruska raketna postrojenja na ostrvu u svom neposrednom susedstvu. Nakon kubanske krize i smrti Gevare u Boliviji 1967, Kastro se ipak okreće pokretu nesvrstanih.
Kubanci svog El Komandanta uglavnom obožavaju, jer im je uveo besplatno obrazovanje i zdravstvo koje prednjači i nad onim u mnogo razvijenijim državama. Ni dugi govori po kojima je poznat, ni siromaštvo, koje mnoge mlade Kubanke tera na prostituciju, ne smanjuju popularnost vođe, kojem i protivnici moraju priznati harizmu.
