Izvor: Kurir, 13.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PEKARSKI UDAR
Ako cena žita nastavi da raste, hleb će koštati od 35 do 40 dinara, najavljuju iz Unije pekara Srbije. Zalihe brašna po starim cenama dovoljne za 15-20 dana proizvodnje
BEOGRAD - Ukoliko cena pšenice nastavi da raste, hleb će narednih dana neminovno poskupeti, a njegova cena će dostići četrdeset dinara, jedinstveno ocenjuju pekari.
Direktor „Klasa“ i Beogradske pekarske industrije Momir Lazić najavio je da se poskupljenje hleba za oko 10 odsto može očekivati >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u narednih mesec dana.
- Hleb će poskupeti ukoliko brašno bude koštalo više od 30 dinara. Cena brašna sada je, prema ugovorima iz prošle sedmice, od 28 do 29 dinara po kilogramu, a naša industrija ima zalihe za još 15 do 20 dana, a posle toga će pratiti visinu cene brašna. Osim brašna od poslednjeg poskupljenja hleba povećana je i cena energenata, što takođe utiče na poskupljenje hleba - istakao je Lazić
Zoran Pralica, predsednik Unije privatnih pekara u izjavi za Kurir upozorava da pekari ne mese cenu hleba samoinicijativno, već samo kada su na to prinuđeni.
- Ukoliko cena pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu bude veća od sadašnjih 24 dinara, mlinari će biti prinuđeni da povećaju cenu brašna sa sadašnjih 28 dinara na 32 do 34 dinara bez poreza. Onda možemo očekivati da nova cena hleba bude od 35 do 40 dinara - kaže Pralica.
Prema rečima Vukosava Sakovića, direktora Fonda za žita, neophodna je intervencije države da bi se smanjila cena žita, kako ono ne bi bilo najskuplje u okruženju.
- Putem Direkcije za robne rezerve može se po nižoj ceni pustiti određena količina pšenice i time uticati na cenu, što je jednokratna mera koja bi dala brze efekte. Na duži rok trebalo bi ukinuti carine na uvoz određene količine pšenice, na primer 200 do 300 hiljada tona, čime bi se stvorili preduslovi da se domaća cena izjednači sa cenom pšenica u okruženju - naglašava Saković.[ antrfile ]
MINISTARSTVO NEMOĆNO
Olja Rakić, menadžer za odnose sa javnošću Ministarstva poljoprivrede, u razgovoru za Kurir naglašava da ovo ministarstvo ne podržava i ne opravdava poskupljenje hleba, ali je situacija na svetskom tržištu dovela do povećanja cena žita.
- Našu zemlju, kao i sve zemlje u okruženju zahvatila je suša koja je imala za posledicu neadekvatnu količinu roda u najvećim žitnicama Evrope. Vlada je na predlog našeg ministarstva prošle godine donela Uredbu o zabrani izvoza žita i na taj način pokušala i uspela da suzbije eventualne oscilacije na domaćem tržištu, kako Srbija ne bi ostala bez hleba, a ono na šta naše ministarstvo ne može uticati jeste formiranje cene - ističe Rakićeva.
