Izvor: Blic, 04.Jan.2010, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PDV ubire i od humanosti
Banjaluka - Skoro trećina građana u BiH živi na ivici siromaštva, više od 20.000 je gladno, a na hiljade ih je teško bolesnih koji nemaju novca za lečenje. Za mnoge od njih jedina slamka spasa i način da skupe novac za operaciju ili parče hleba je otvaranje humanitarnog broja.
Međutim, od svakog poziva na te brojeve država svojim građanima naplati puni iznos PDV, što znači da na prikupljenih 100.000 KM država uzme 17.000 KM! Država svoj harač uzme i od svake donacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << humanitarnih organizacija, a mogućnost povrata PDV-a data je samo međunarodnim organizacijama sa kojima BiH ima potpisan sporazum. Umesto da podstiče humanost i građanski aktivizam, država svojim dažbinama u startu obeshrabruje potencijalne donatore. Poražavajuća je i činjenica da do sada niko nije pokrenuo inicijativu za izmene zakona o PDV-u i tražio da se prekine sa praksom naplate humanitarnih akcija.
Najpoznatiji humanista u BiH Almir Čehajić Batko, glumac i radijski voditelj koji je pokrenuo na desetine humanitarnih akcija i zahvaljujući donacijama "običnih” građana spasio mnoge za koje se činilo da su beznadežni slučajevi, kaže kako država oporezujući sirotinju ubire enormne sume.
- Ovo je zemlja najokorelijih kriminalaca, jer su oni koji se voze u autima od 200.000 KM dopustili da deca umiru, jer nemaju novca za lečenje. To mi viđamo svaki dan i sve su to naša deca - poručuje Batko.
On kaže da je ogorčen zbog odnosa vlasti, a kao primer navodi fondove solidarnosti iz kojih se ubiru desetine miliona PDV-a. Najavljuje da će u narednom periodu sa pedesetak nevladinih organizacija pokrenuti akciju ukidanja PDV na "živote ljudi”.
- Tu spadaju sve ove humanitarne akcije koje su jedini način da se spasu životi ljudi. Oni koji su na vlasti nisu svesni koliko je skupo uzimati od sirotinje i enormno se bogatiti na njihov račun. Tako se upropaštavaju generacije građana ove zemlje - upozorava Batko i dodaje da se svakoj akciji odazove "armija dobrih ljudi”, a političari nikad. Osim toga, kaže kako u BiH ne postoji mogućnost da se ljudima pomogne odmah, jer od momenta zatvaranja humanitarnog broja treba sačekati tri do četiri meseca kako bi se uopšte dobio taj novac.
U Upravi za indirektno oporezivanje(UIO) BiH kažu da su pozivi na humanitarne brojeve oporeziva usluga na koju se mora platiti PDV. Zakon propisuje povrat poreza samo za donacije od međunarodnih organizacija koje imaju ugovor sa BiH.
- Podnosilac zahteva za povrat PDV-a pored ostale dokumentacije mora da priloži i kopiju međunarodnog ugovora na osnovu kojeg traži povrat, a UIO BiH potom od Ministarstva vanjskih poslova BiH traži podatke o tom ugovoru. Tek tada UIO može odobriti povrat. Od početka godine do danas UIO je raznim međunarodnim organizacijama vratila 60 miliona KM - objašnjava portparol UIO BiH Ratko Kovačević.
Direktor Nezavisnog biroa za humanitarna pitanja(IBHI) Žarko Papić kaže kako je celi koncept naplate PDV-a u BiH pogrešan, pa je time BiH socijalno najneosetljivija u regionu. Uzimanjem poreza od simboličnih iznosa poziva na humanitarne brojeve umanjuje se iznos onome kome je novac namenjen. Napominje da bi i za sve projekte trebalo ukinuti PDV čime bi se pojednostavile procedure i privukli donatori. Na novac uplaćen na humanitarni žiro-račun i banke uzimaju svoju proviziju.
„BH Telekom” naplaćuje proviziju
"BH Telekom”, koji ima najveći broj otvorenih humanitarnih brojeva u BiH (ukupno 35) naplaćuje proviziju na svaki poziv u iznosu od 0,21 KM iz fiksne i 0,22 KM iz mobilne mreže.
U "M:tel”-u kažu da sav novac koji se prikupi u celosti odlazi humanitarnoj organizaciji ili fondaciji, a "M:tel” na ove pozive ne naplaćuje proviziju. "M:tel” ima šest kratkih humanitarnih brojeva, koji su uvek u funkciji i najčešće se na mesec dana dodeljuju humanitarnim organizacijama.
Umesto siromašnima, milioni birokratiji
Najnoviji podaci Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP) pokazuju da svako peto domaćinstvo u BiH živi ispod granice sirmaštva. Međutim, ni ovi podaci nisu dovoljni vlastima da pokrenu izmene Zakona o PDV i na taj način bar delom rasterete najugroženiji deo stanovništva. Od poreza na humanost ubiru se milioni KM od čega najveći deo ode u javnu potrošnju - za plate onih koji bi trebalo da se bore za socijalnu pravdu.
