Izvor: Politika, 17.Avg.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PDV podelio privrednike
Dok u predlogu mera Privredne komore piše da treba smanjiti poreze, u Asocijaciji malih i srednjih preduzeća traže povećanje PDV-a za jedan odsto. Privreda predlaže i uvođenje novih kredita za trajna obrtna sredstva s rokom otplate do tri godine, uz grejs-period od najmanje šest meseci
Na adresu Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu juče je stigao dopis u kome se, između ostalog, predlaže da se porez na dodatu vrednost (PDV) u Srbiji poveća za jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odsto. Da iznenađenje bude veće, nije ga potpisala ministarka finansija Diana Dragutinović, već privrednici Asocijacije malih i srednjih preduzeća i Unije proizvođača tekstila, kože i obuće.
I dok se njihove kolege iz Privredne komore Srbije svim silama upinju da objasne kako bi povećanje ovog nameta bio dodatni teret privredi, čak 146.000 poslodavaca u čijim firmama radi 450.000 ljudi traži potpuno suprotno, moleći pri tom predstavnike MMF-a da u skorašnjim pregovorima sa vladom iznesu njihov zahtev. Da nije sišao s uma kad je na adresu MMF-a poslao ovakav dopis, Milan Knežević, prvi čovek ovog udruženja, objašnjava rečima:
Nije tačno da povećanje PDV-a ugrožava privredu, jer to je namet koji ne ide na teret proizvođača, već kupca, objašnjava naš sagovornik.
Da li to znači da će roba posle primene ove mere poskupeti, pitali smo.
– Ne. Spremni smo da potpišemo dogovor sa vladom da nećemo povećavati cene, niti otpuštati radnike. Cilj nam je da se smanji crno tržište u kome se godišnje obavi nelegalan promet od oko 10 milijardi evra, zbog čega je priliv sredstava u državnu kasu umanjen za oko dve milijarde evra – ističe Knežević.
Kneževićeve kolege privrednici tvrde suprotno, objašnjavajući da bi povećanje poreza proširilo sivu zonu poslovanja. Na pitanje kako se njemu, kao privredniku, isplati mera koju predlaže, Knežević kaže:
– Poenta je u tome da mi predlažemo paket mera kojim će se smanjiti crno tržište, a da smo zauzvrat spremni da podnesemo teret povećanja PDV-a. Ako vlada usvoji ono što sugerišemo, tražnja za našim proizvodima će biti povećana 50 odsto – ubeđen je Knežević.
On dodaje da bi se, primenom ovih mera, za samo tri do šest meseci u državnu kasu slilo oko 300 miliona evra, ali i omogućilo zakonito poslovanje privrednih subjekata. Takođe, otvorio bi se prostor za nove investicije i zapošljavanje, ali bi se i prekinuli svi negativni trendovi koji trenutno dominiraju u srpskoj privredi.
Članovi ove asocijacije na sastanku sa premijerom i predstavnicima Ministarstva finansija i ekonomije održanom u drugoj polovini jula tražili su da se 8.000 komisionih prodaja preregistruje u samostalne trgovinske radnje, čime bi se automatski smanjio broj onih koji rade na crno i samim tim obavljaju nelegalan promet od oko 700 miliona evra.
Predstavnici asocijacije od vlade zahtevaju i da se pospeši efikasnost rada carinske službe. Kako su naveli, centralizacijom i rigidnom kontrolom javnih nabavki može sepovećati priliv u budžet i do 200 miliona evra. Trenutno porez ne plaćaju cele privredne grupacije i uslužne delatnosti, kao što su zubari, lekari, advokati, taksisti i građevinari, podsećaju u ovoj asocijaciji.
–Ukoliko vlada bude sprovela ove mere, a obećala je, spremni smo da predložimo povećanje PDV-a za jedan odsto – objašnjava Knežević i dodaje da u suprotnom sledi kolaps privrede.
I Privredna komora Srbije će, kako je najavljeno, ovih dana vladi proslediti predlog monetarnih i fiskalnih mera, sačinjen na osnovu ankete sprovedene među privrednicima o efektima dosadašnjih vladinih poteza za ublažavanje krize. Uz očekivanje da će uskoro biti u prilici da sa ekonomskim vlastima porazgovaraju oči u oči.
Na listi konkretnih mera koje privreda, okupljena pod kapom Komore, predlaže, a do koje je „Politika” juče došla, očekivano nema većih poreza. Naprotiv, prethodnih dana iz Komore je javnosti predočen zahtev za smanjenje opterećenja poslovanja – PDV za jedan do jedan i po odsto, poreza na zarade sa 63 na 50 i poreza na dobit sa 10 na osam procenata.
Na spisku komore je i predlog da se postepeno smanji obaveza držanja dela devizne rezerve u dinarima u skladu sa stanjem dinarske i devizne likvidnosti banaka i kretanja na deviznom tržištu, odnosno da se omogući bankama da obračunatu dinarsku obaveznu rezervu izdvajaju u dinarima, a deviznu u devizama.
Očekuje se i da monetarne vlasti nastave sa snižavanjem referentne kamatne stope NBS kako bi se stvorili uslovi za obaranje kamata za međubankarske pozajmice i snižavanje dinarske aktivne kamatne stope banaka, s tim da ona ostane realno pozitivna.
Uz to, po mišljenju privrednika, valja razmotriti mogućnost uvođenja garancija za međubankarske pozajmice, kako bi se povratilo poverenje između banaka i stvorili uslovi za snižavanje kamatne stope na ove pozajmice. Ova mera, procenjuju privrednici, pozitivno bi se odrazila na stabilnost bankarskog sektora i ukupnu finansijsku stabilnost.
Privrednicima bi od koristi bio reprogram dužnicima koji svoje obaveze prema banci izmiruju blagovremeno ili kasne, ali ne više od devedeset dana, umesto sadašnjih šezdeset.
Kako ih sem razduživanja muči i nestašica svežeg novca pod povoljnijim uslovima, privreda predlaže i uvođenje nove kreditne linije za trajna obrtna sredstva s rokom otplate do tri godine, uz grejs-period od najmanje šest meseci. Sugerišu i da se preispita mogućnost preusmeravanja dela subvencionisanih investicionih kredita (koji se ne koriste) u kredite za trajna obrtna sredstva.
Pomogla bi im i mogućnost kompenzacije obaveza preduzeća po osnovu poreza i doprinosa sa potraživanjima od države, odnosno budžetskih korisnika i odobravanja garancije Republike Srbije za kredite koje uzimaju preduzeća kojima je država dužnik.
Nakon uočenih nelogičnosti u primeni do sada preduzetih mera, jedan od predloga jeste da se prilikom odobravanjasubvencionisanihkreditaizmeninačinobračunaprosečnezaposlenosti, takodaseuobračunneuključujusezonskiradnici.
Komora predočava vladi da je neophodna bolja organizovanost i brža i efikasnija realizacija svih pripremnih radnji, uključujući i izradu i odobravanje infrastrukturnih projekata kako bi se efikasnije povlačila sredstava od međunarodnih finansijskih institucija.
Vesna Jeličić
Anica Nikolić
[objavljeno: 18/08/2009]
