Izvor: Kurir, 01.Jun.2010, 15:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PARLAMENT BEZ SMISLA
Vladajuća koalicija, preko rukovodstva Narodne skupštine, saopštava da posla u parlamentu nema, da je ostalo malo zakonskih predloga Vlade i da, zapravo, nemaju o čemu da raspravljaju. Uhvatilo ih je samozadovoljstvo kao da su završili sav posao na svetu i hvale se svojom efikasnošću. Kad bi efikasnost bila najvažnija, ako ne i jedina osobina svakog predstavničkog doma, onda ne bi bilo potrebe da se o zakonskim predlozima uopšte raspravlja u Skupštini.
Na primer, Vlada pošalje >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << tekstove koji se ne mogu menjati, pa ih onda većina đuture izglasa za petnaest sekundi, bez gubljenja vremena na raspravu. Još bolje je da se parlament ukine, a da Vlada sama donosi zakone. Osim što bi bilo efikasnije, bilo bi i jeftinije. Onda bi trebalo ukinuti i Vladu. Zašto bi morali da skupljamo njih dvadeset na jedno mesto? Kao da ne može jedan čovek zvani Boris da donese zakon, ako mu to stručne službe lepo pripreme. Ovde bi bolje bilo da stanem, da ne bih dalje davao ideje tom Borisu. Kakav je, ovo bi shvatio kao ozbiljan predlog.
Zbog takve efikasnosti vladajuća većina, pokorna „jednom čoveku“, pre više od godinu dana usvojila je izmene poslovnika kojima je rasprava o zakonima ograničena i obesmišljena. Tako je prednost data brzini na uštrb demokratije i time pogažena osnovna funkcija svakog parlamenta: da bude, pre svega, predstavničko telo. Deo građana koji nije želeo tu i takvu vladu i njihove zakone ima pravo da ih kritikuje u razumnom roku i na razuman i celishodan način. Ali i više od toga.
Pogrešna predstava tadićevaca o demokratskom parlamentarizmu u kome oni (vlast) kao hoće nešto da izglasaju, a mi (opozicija) im kao to ne damo stvorila je pogrešnu sliku o parlamentu kao vlasništvu vladajućih partija, odnosno vlade, u kome su svi ostali zlo koje treba zatrti. Ovakav stav je doveo do direktnog kršenja člana 107. Ustava, koji kaže da su ovlašćeni predlagači zakona i drugih akata pored vlade i narodni poslanici, birači (najmanje 30.000) i skupštine autonomnih pokrajina. Predlagač ima pravo da se o njegovom predlogu raspravlja! Nije u interesu građana da opozicija opstruiše donošenja vladinih zakona, ali nije im u interesu ni da vlast sprečava raspravu o predlozima opozicije ili birača, kao što to sada čini.
Trenutno postoje čak 24 predloga u proceduri koji nisu predlozi Vlade. Ako vladajući nemaju šta drugo da rade, valjda mogu nešto od toga da stave na dnevni red, posebno predloge Demokratske stranke Srbije, i time postignu višestruku korist. Pružila bi im se prilika da vode ozbiljnu raspravu i da nešto pametno i izglasaju (npr. izmene zakona o NBS, javnom dugu, visokom obrazovanju itd.). Ako neće to, imaju predloge birača - čak tri. Kad je DSS bio na vlasti, o takvim predlozima se raspravljalo.
Nek prihvate predlog DSS za raspravu o ekonomskim merama Vlade, koju je DSS davno zatražila, mogli bi da iznesu svoju ekonomsku politiku, koju su do sada samo iz taktičkih razloga krili od gladnih građana. U raspravi o Kosovu i Metohiji, koju do sada nisu hteli, mogli bi da iznesu svoj dobar plan za odbranu integriteta zemlje, samo što su ga krili od svih - iz taktičkih razloga, kako se ne bi videlo da je odustanak od te borbe samo varka za otimače dela naše teritorije.
