Izvor: Politika, 31.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PARE, PARE
U poslednjem "Asu" glavni naslov na prvoj strani glasi: "Šoping od 30.000 evra", nadnaslov: "Vukica Vučurović", a podnaslov: "Hapšenje oca Mirka nije mi teško palo, to se dešava bogatima".
Na nepune četiri unutrašnje strane objavljen je razgovor sa pomenutom koja je predstavljena kao "predsednica FK Banat i biznismenka". Na pet fotografija uslikana je vila na Dedinju i sve što šljašti i opsenjuje.
Uz malo muke (jer novinar podrazumeva da svi znaju ko je njegova sagovornica) >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz teksta se može izvući da je Vukica kćerka "kontroverznog biznismena" Mirka Vučurovića (koji je nedavno uhapšen zbog sumnje da je umešan u aferu ilegalne trgovine cigaretama), kao i da je u Švajcarskoj "pohađala privatne škole i stekla brojne kontakte". U Švajcarskoj je tatina fabrika satova "Nivada", a u tatinom rodnom selu u Vojvodini fudbalski klub "Banat", koji je posle Zvezde i Partizana, treći po uspehu.
Napisi (iliti fotografije koje donekle prate tekstovi) o našim bogatašima, njihovim porodicama, ženidbama, udadbama, limuzinama, skandalima, bazenima, revijama, jahtama... - pečate se u visokotiražnoj štampi i smatra se da je tiražna i zbog toga. Da "narod to voli". Da je narodu (čitaocima) dosta sopstvene nemaštine i bede i da im je život lepši kad bar na taj način postanu deo nedostižnog.
U kojoj meri takva glasila doprinose negovanju izvitoperenog pogleda na život, pomerenog sistema vrednosti, može se videti i na primeru pomenutog teksta.
Najbolje bi bilo kada bih ga prepisao, ali evo nekih delova.
"Puno pomažem ocu u poslu, pošto taj biznis ostaje meni". (Treba se pravdati ako se pomaže ocu.)
Veli da je dobro organizovana, da je po dve nedelje ovde a jednu u Švajcarskoj, i da uspeva "sve da obavi". I dodaje: "Kad čovek ima puno slobodnog vremena onda ga često potroši na bezvezne stvari... (...) Smatram da je kuhinja degradacija žene. Neka to rade one koje moraju. Da se razumemo, poštujem domaćice, ali to smatram gubljenjem vremena". Pošto je rekla da poštuje one koji gube vreme, obavestila nas je kako ga ona troši: "Više volim da izlazim i radim na sebi... U podrumu kuće imam teretanu... Najveću pažnju pridajem telu jer moram da održavam ovaj dar prirode". (Održava ono što joj je Bog dao. Ne daje svakome sve.)
"Silno vreme trošim na sređivanje i izlaske. (...) Veliki sam potrošač, volim sve, i to karakteriše mene i moj život". A na vispreno pitanje kako izgleda njen "dan za šoping u Milanu", odgovara:
"... Tog dana ustajem što ranije, popijem kafu, doteram se kao da sam krenula u izlazak i zacrtam sebi šta ću da obiđem. Obično su na tapetu tri butika. Ne krećem u šoping pohod bez 30.000 evra u tašnici". (Kartice, znači, više nisu "in"?)
"Imam vozača ali uživam kada sama vozim. Volim da odvrnem (ko li je zavrnu? - prim. S. S.) neku brzu muziku, bilo koji žanr (verovatno: "Sojčice, devojčice, tresi mesi..." - opet prim. S. S.) i da nagazim gas... Hronično sam zaljubljena (...konačno, ljubav!... prim S. S.) u mercedes kupe CL 600. Taj vozim i uvek čekam novi model".
Na pitanje u čemu je razlika između Srbije i Švajcarske, Vukica odgovara "nobles" u stilu Feme iz "Pokondirene tikve":
"Što se lajf stajla tiče, razlika je velika... Švajcarsko društvo je kapitalističko, zna se ko kom sloju pripada a ovde se još nisu razvile takve klasne razlike". (Kakve li su ove naše razlike da mi je znati?)
Za sebe kaže da je "... dosta stroga, ali i pravedna. Fudbaleri na to reaguju jako dobro. Ja sam se nametnula autoritetom i ponašanjem, a reakcije me ne zanimaju. Ja sam gazdarica, plaćam ih i moja je poslednja". (Reaguju dobro... ne zanimaju je reakcije... O čemu se radi?)
- Zvučite zaista ambiciozno, imate zaista velike planove...
- Pa takva sam...
Prekjuče je "Alo!" na naslovnoj objavio: "Jedan dan sa Jovetićem. Eh, kad bi me kupio Real. Od prvog velikog ugovora kupio bih Be-Em-Ve..."
Samo po pominjanju Reala, na prvoj strani moglo se naslutiti da je Jovetić, može biti, fudbaler. Iz teksta se vidi da je dečko koji još nije punoletan duhovno i moralno zdraviji od novinara koji ga saleće, nameće mu odgovore pa na kraju i falsifikuje naslov. Kao da su ljudi roba.
Roba su novine. "Alo!" se prodaje za 9 dinara. Za te pare (kada bi se od toga izdržavali) jedva se mogu razvesti po Srbiji.
A oni još nagrađuju čitaoce koji ih kupuju. Hiljadu evra nedeljno, sto evra dnevno itd. Postoje i novine koje se uopšte ne plaćaju. Ali to ne znači da tvorci i vlasnici istih ne zarađuju.
Zarađivaće i kad budu svakom čitaocu plaćali da ih uzmu.
Ima onih koji misle da to ima veze sa izborima. Ja pojma nemam.
[objavljeno: ]
