Izvor: Kurir, 21.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PAPRENA „ŽIRAFA“
BEOGRAD - Beograđani će za izgradnju mosta Žirafa preko Ade Ciganlije platiti više od 220 miliona evra, ako dođe do...
BEOGRAD - Beograđani će za izgradnju mosta Žirafa preko Ade Ciganlije platiti više od 220 miliona evra, ako dođe do sklapanja posla sa konzorcijumom firmi koji predvodi austrijska kompanija „Por Tehnobau“, čija je ponuda proglašena najpovoljnijom na nedavno okončanom tenderu za izgradnju ovog mosta.
Osnovna cena koju je „Por“ ponudio >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << za izgradnju Žirafe iznosi 118,64 miliona evra, a sa nepredviđenim troškovima od pet odsto i porezom na dodatnu vrednost ukupni troškovi biće oko 150 miliona evra. U proračunu koji je sačinio finansijski stručnjak Mahmut Bušatlija, Beograđani će most ukupno platiti 220 miliona evra, jer će pored osnovnih 150 miliona stanovnici prestonice morati da doplate i oko 70 miliona evra za različite administrativne troškove, provizije, ali i kamate. Najveći profiter u ovom poslu biće Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja je obezbedila kredit za zatvaranje finansijske konstrukcije. EBRD će, prema grubim procenama, zaraditi više od 50 miliona dolara na kamatama koje će Beograđani morati da plate. Da je reč o loše sklopljenom poslu, najbolje govori podatak da će most kod Beške koji će graditi austrijska kompanija „Alpina“ koštati svega 38 miliona evra.
Prema rečima Ljubivoja Kostića, uglednog arhitekte i bivšeg profesora Beogradskog univerziteta, sada predstavnika Saveza građevinskih inženjera i tehničara Srbije, stručnoj javnosti nije jasno zašto je gradska vlada odlučila da potroši 220 miliona evra na gradnju jednog mosta, kada su za te pare u Beogradu mogli da naprave najmanje četiri.
- Gradske vlasti su imale istorijsku šansu da u proteklih nekoliko godina naprave tri mosta u Beogradu i na taj način dugoročno reše problem prelaska preko reka u prestonici. Oni su umesto toga odlučili da potroše 150 miliona na most čije je rešenje iz ugla bezbednosti najlošija varijanta - kaže Kostić. On navodi i da će most kod Beške biti duži od ovog preko Ade, ali i uži, tako da im je ukupna površina gotovo identična, pa stručnoj javnosti nije jasno zašto se gradske vlasti nisu odlučile za neku jeftiniju i funkcionalniju varijantu.
- Samo od kamata koje će Beograđani platiti EBRD-u mogli su da naprave još jedan most preko Dunava - naglašava Kostić.
Koji su razlozi gradskog menadžera Bojana Stanojevića da učestvuje u sklapanju ovako lošeg posla, Kostić nije mogao da objasni.
-Ne znam koji su bili razlozi gradskog arhitekte Đorđa Bobića i gradskog menadžera Bojana Stanojevića da zagovaraju ovako skupo rešenje, ali takvo ponašanje nije korektno prema građanima prestonice - naglasio je Kostić i dodao da će se gradski čelnici, ukoliko bude sklopljen posao sa kompanijom „Por“, suočiti sa krivičnim prijavama.[ antrfile ]
MOST NIJE BEZBEDAN
Idejno rešenja mosta preko Ade Ciganlije je loš izbor kada je u pitanju bezbednost, smatraju u Savezu građevinskih inženjera i tehničara Srbije.
- Takav most je moguće srušiti sa svega jednim kombijem eksploziva postavljenim na stubu preko koga idu čelična užad. Rušenjem ovog stuba momentalno bi pala čitava konstrukcija od 45.000 metara kvadratnih - kaže inženjer Kostić. On objašnjava da bi most izgrađen na više betonskih stubova bilo nemoguće srušiti ovako efikasno i sa tako malom količinom eksploziva.
- Mostove kao što je Ostružnički nemoguće je srušiti cele sa jednim kombijem eksploziva. U najgorem slučaju, moguće je oboriti samo jednu sekciju mosta - objašnjava Kostić.
