Izvor: Kurir, 20.Mar.2011, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PAKET ARANŽMAN
Idoli, Električni orgazam i Šarlo akrobata! Baš na današnji dan, pre okruglo trideset godina, za petnaesti rođendan dobijem od drugarice taj neobjašnjivi album, zvuk koji mi totalno zavrti mozak, priseća se komšija sa trećeg sprata. Priveo me u hodniku, insistirao da svratim, kaže mora da časti. Iz crvenog omota s logom robne kuće "Beograd" pažljivo vadi ploču kao neprocenjivo vrednu relikviju. Pucketavo kreću prvi taktovi Šarlove generacijske himne "Ona se budi".
"Kad >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << sam ovo prvi put čuo, osetio sam neki ludački nalet slobode. Stigao je novi talas! Tek sad provaljujem da je ova kompilacija postavila same temelje naše duhovnosti, državnosti i urbanosti. Bez nje ne bi bilo ni Discipline, ni Brejkersa, ni Obojenog programa, ni Ramba. Ne bi bilo ni 'Hita meseca', ni najboljih filmova na svetu - 'Dečak koji obećava', 'Davitelj', 'Kako je propao rokenrol'... Ma, načisto bi nas pojela opšta seljana, ne bi bilo ni B92, ni Petog oktobra, ne bi, bre, bilo ničeg!". Dok komša počinje da peni, u pozadini čujem Gileta iz Orgazma kako paranoično stenje: "Jer ja neću da sam sam kad krokodili dolaze"...
"Uh, uh, dušice, oladi malo, proradiće ti čir", smiruje ga žena dok nam cedi ostatke izlapelog dvolitarskog piva. "Sve je to lepo, ali ja pozelenim na 'Plamene zore bude me iz sna'. Izlizano do bola."
"Ćuti ti, kad si došla u Beograd da studiraš, znala si samo za Čorbu, Azru, Bregu i Atomsko sklonište. Čak si me vodala na koncerte Pušenja i Plavog orkestra. Šta sve neće da istrpi čovek kad je zaljubljen!"
"E, oduvek si bio ograničen. Slušala sam sve što mi se sviđa. Rano Kazalište i Film, pa Haustor, Videoseks, Kud idijote... Onda iz Novoga Sada Laboratoriju zvuka, Pekinšku patku, pa i Lunu i La stradu, za koje ti nisi ni čuo."
"E, super si ti, voliš sve što vole mladi, je l'? 'Paket aranžman' je vrh, nema dalje, okretnica, plafon, razumeš! Jedini dostojni naslednici su eventualno Darkvudi i Kanda Kodža i Nebojša", nastavlja da joj soli pamet uz zvuke "Zlatnog papagaja".
"Čoveče, 2011. je godina! Tadićevi idoli Šaper i Krstić vladaju Srbijom! Vlada Divljan ti na svakih pet minuta iskače iz reklame za banku: 'Uuu, kakav radostan dan, uuu, uzmite kredite, uuu, uđite u dužničko ropstvo...".
Gile sprženog mozga još peva o osnovkama, a pokojni Milan i Vd su davno prešli preko crte. Još samo LDP pravi sebi reklamu inicijativom da neko parčence trotoara ispred bivšeg Doma omladine, sada Američkog kulturnog centra, nazovu Plato Milana Mladenovića."
Srećom pa im nadmudrivanje, pojačano iritantnim ponavljanjem Idola "A ja kažem a, gde je Amerika", prekida sin. Stiže sa treninga, baca na pod torbetinu s opremom pevušeći: "Demokrate, hoće da nas prevare, kažu hoće u Evropu, lažu decu Srbije..."
"Evo ga i ovaj", nastavlja komšija. "Gospode, gde li sam pogrešio? A još kao bebi puštali smo mu samo Đavole, Vampire, Kristale, Jarbole, Evu Braun... Dobro, kad je nevaljao, pusti mu tata Kaznu za uši, Blokaut, Bjesove, Dža ili bu, Satana Panonskog... Bar da sluša ove "Popboks" bendove Goribor, Repetitor, Petrol... Ili onu Zemlju gruva, onaj Sevdah i Svi na pod... Vi klinci treba da se iscimate sad, evo hoće i 'Akademiju' da vam zatvore."
"Ćale, ne smaraj, zabole me i za te bolide i za Akademiju, tamo ni ti više ne ideš. Neka probaju Marakanu da zatvore, pa će da vide!"
A ja ih samo slušam, ćutim i smeškam se, da ne ispadnem glup. Skidam majicu i poput magneta lepim kašike i ostale metalne predmete na gole grudi. Ide pesma "Niko, niko kao ja"...
