Izvor: Politika, 16.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ožiljci istorije
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Slovenija i Srbija ozvaničile su svoje veze tek posle više od decenije duboko zamrznutih odnosa. Prekretnica se dogodila 9. decembra 2000. pošto su Dimitrij Rupel i Goran Svilanović, šefovi diplomatije Slovenije odnosno SR Jugoslavije, u Ljubljani potpisali izjavu o uspostavljanju diplomatskih odnosa.
Međusobno priznanje palo je mnogo ranije, ali i neslavno propalo. Slovenačka vlada 1992. ignoriše a predsednik Milan Kučan odbacuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jednostrano priznanje Milana Panića, tadašnjeg jugoslovenskog premijera. Beograd uzvraća istom merom kada službena Ljubljana 30. novembra 1995. javlja da priznaje SRJ. U međuvremenu se događalo svašta, ali malo dobrog – Slovenija uvodi vize za građane iz Srbije, zabranjuje ulazak u državu vozilima s registracijama SRJ. Vlasti u obe zemlje pokazuju zavidnu kreativnost u zagorčavanju komunikacija između dva naroda.
Liberalna slovenačka vlada suspenduje 1995. odluku kojom srpska kola ne smeju na slovenačku teritoriju i poništava mere povezane sa sankcijama UN koje su bile alibi za niže činovnike da klistiraju goste iz Srbije od granice dalje. Zahvaljujući posebnoj odluci nekadašnjeg "Mladininog" kolumniste, a tada ministra informisanja, samo štampa iz Srbije na čelu sa "Politikom" i "Vremenom" slobodno ulazi u Sloveniju; tiraži su očas "planuli", a iznenađenje je bilo veće kada se iskazalo da od Maribora pa do Kopra ima više konzumenata ćirilice među čistokrvnim Slovencima, nego u "ekonomskoj emigraciji" iz bivših jugoslovenskih republika.
Iako je bilo više padova nego uspona na relaciji Ljubljana – Beograd, političarima nije uspelo da skroz srozaju odnose između dva naroda koji su u istoriji bili protkani međusobnim uvažavanjem. Slovenija nije postojala kao država u doba kada su u Beču prijateljevali Vuk Karadžić i Jernej Kopitar, a mnogi Slovenci u Srbiji videli su inspiraciju za nacionalno oslobođenje.
Tokom Prvog svetskog rata slovenački vojnici nose uniforme austrougarskih soldata, ali nije bilo malo onih koji su prebegli i pridružili se jedinicama srpske vojske.
Renovirani udžbenici istorije, međutim, slovenačke tinejdžere dok izučavaju strahote oba svetska rata više ne uče da su srpski vojnici do poslednjeg ginuli braneći slovenačke međe poput majora Švabića koji je zadržao prodor italijanskih trupa kod Vrhnike; niti kako su se srpski vojnici borili za severne slovenačke granice u Koruškoj ili pod komandom generala Rudolfa Maistra u Mariboru. Nema ni opisa kako su porodice u Srbiji primile izbeglice koje su nacisti deportovali iz slovenačke Štajerske. Minimalizam u obradi istorijskih fakata nije usklađen samo s političkim kursom nego i široko rasprostranjenim uverenjem da su "Srbi proteklih decenija debelo naplatili žrtve koje su dali za slovenački preporod".
Milošević je simbol spornih ideja za "preuređenje" Jugoslavije suprotstavljenih idealima civilnog društva (i politike) u Sloveniji. Ljubljana vazda podvlači svoju "moralnu pobedu nad Beogradom u ideološkom sporu devedesetih".
Ostalo je poznato – slovenački plebiscit o osamostaljenju uspeva (decembra 1990), sledi jednostrano otcepljenje od SFRJ, juna 1991. Regruti u uniformama JNA, poslati da "brane" jugoslovenske granice, naleću na zasede slovenačke teritorijalne odbrane i milicije. To je najneslavnija etapa međudržavnih odnosa, ne samo zbog uludo izgubljenih života nego i zbog kršenja ratnog prava od strane slovenačkih snaga. Osećaj trijumfa zbog "pobede u desetodnevnom ratu protiv papirnatog tigra" (JNA), izrodio se u predanje o "maloj Sloveniji koja se suprotstavila jugo-četničkoj (srbo-četničkoj) armiji". Sve to, uz svakogodišnju proslavu dana kada je sprečen "miting istine" u Ljubljani, hrani srbofobiju čije su žrtve "izbrisani" i nepriznata brojna srpska manjina u Sloveniji.
Ljubljana istovremeno negira samoopredeljenje Srba van matice uprkos činjenici da su Srbi kao narod imali na to pravo, a podržava pravo na secesiju "kosovskih prijatelja" iako su Albanci u SFRJ uživali status manjine. Rupelu nisu tuđe "ekspertize" na račun Srba, poput: "Sa Srbima se ne može razgovarati; njima treba nadzor i vaspitanje, u vidu Unprofora." Mediji mukotrpno napuštaju takve stereotipe o Srbima posle Miloševićevog pada, ali je i pored toga Srbija stalna tema ministara iz Janšinog kabineta kad bi da dokažu koliko je Slovenija uspešna, privredni rast zavidan, a mase blagoslovljene blagostanjem. Konačno, solidnije međusobne odnose opterećuje problem zakinutih slovenačkih penzionera, brana za prodor srpskog kapitala i odlučnost Slovenije da Srbiji pokaže da može biti mala, naročito posle gubitka Kosova.
--------------------------------------------------------------------------
Kosovo i Palestina
Jelko Kacin, izveštač Evropskog parlamenta za Srbiju, poslednjih sedmica u dva navrata naziva srpske političare kukavicama, potvrdivši da će "tokom predsedavanja Slovenije Unijom nastati dve nove države – Kosovo i Palestina". U Srbiji "vlada neurotično stanje, a niko od političara nema hrabrosti da kaže da će na Balkanu nastati nova država i da će biti međunarodno priznata", ističe Kacin za slovenački državni radio.
[objavljeno: ]
