Izvor: Southeast European Times, 14.Sep.2011, 23:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ozbiljni problemi za crnogorsku ekonomiju

Sve veći dug i manjak stranih investicija doveli su Crnu Goru u opasnost od ekonomske krize.

14/09/2011

Nedeljko Rudović za Southeast European Times iz Podgorice -- 14.9.2011.

Crnogorska ekonomija zabeležila je stopu rasta od dva odsto u prvoj polovini godine, ali stručnjaci upozoravaju da ta zemlje mora odmah da smanji zaduženost kako bi izbegla dužničku krizu.

„Brine nas to što se javni dug tako brzo povećava... I moćnije ekonomije >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << u EU zbog toga su imale velike probleme“, kaže guverner Centralne banke Radoje Žugić.

Sa 1,25 milijardi evra, što je 45 odsto BDP-a, Makedonija je po predviđenom ukupnom dugu na drugom mestu u regionu, posle Albanije. Javni dug se rapidno povećao pošto je vlada emitovala obveznice u vrednosti od 380 miliona evra početkom godine radi isplate plata i penzija. Uz kamatu, dug za obveznice dostići će 524 miliona evra kada dospe na naplatu 2016. godine.

U međuvremenu, vlada je početkom meseca uzela još jedan kredit Svetske banke u iznosu od 59 miliona evra.

Podaci Centralne banke pokazuju da je svaka četvrta firma u blokadi zbog insolventnosti. Zaključno sa junom mesecom, 14.754 preduzeća, od ukupno 55.602, sa kombinovanim dugom od 302 miliona evra, nije bilo u stanju da posluje.

Podjednako zabrinjavajući su podaci o privatnom dugu. Od dve milijarde evra ukupnih bankarskih kredita, četvrtina, odnosno 523 miliona evra, verovatno neće biti vraćena.

Predsednik parlamentarnog odbora za ekonomiju Aleksandar Damjanović upozorava da kontinuirano povećanje javnog duga nije popravilo ni ekonomske rezultate, ni životni standard.

„Činjenica da je nacionalni dug, koji je 2006. godine iznosio oko 700 miliona evra, skoro udvostručen u poslednjih pet godina, ukazuje da se sprovodi politika koja preti da Crnu Goru gurne u dužničko ropstvo. Postoji legitimna zabrinutost da ćemo ući u opasnu zonu bankrota države“, kaže Damjanović za SETimes.

Stručnjaci se slažu da bi, kako bi se izbeglo još gore zaduživanje, strane investicije, a ne krediti, trebalo da budu pokretač rasta.

„U Crnoj Gori je na delu stagnacija kada je reč o direktnim stranim investicijama. U prvih sedam meseci, u poređenju sa istim periodom prošle godine, direktne strane investicije opale su za 38 odsto“, kaže Žugić.

„Smatramo da je turizam pogurao ostale sektore“, zaključuje on. Stručnjaci kažu da je Crnoj Gori potrebno 300 miliona evra direktnih stranih investicija godišnje kako bi mogla da ima održiv budžet.

Jedan od članova vladajuće Socijaldemokratske partije (SDP) insistira da Crna Gora preduzme hitne mere, uključujući i donošenje novog zakona kako bi se privukli strani investitori.

„U te mere spadaju poreske, finansijske i carinske olakšice, kao i besplatno korišćenje zemljišta“, kaže Damir Šehović iz SDP za SETimes.

Prema rečima analitičara Vasilija Kostića, velika zavisnost Crne Gore od uvoza, deficit penzionog fonda i troškovi za socijalna davanja, u kombinaciji sa brojnom državnom administracijom, prave stalni pritisak na održivost javnih finansija.

„Realnost je da će se javni dug i dalje povećavati zbog usporenog oporavka svetske ekonomije, posebno u razvijenim evropskim zemljama, što utiče na razvoj malih ekonomija poput naše“, kaže Kostić za SETimes.

„Jasno je da je problem javnog duga složen i zabrinjavajući. Ne smemo zaboraviti da kredibilitet jedne države u velikoj meri zavisi od sposobnosti da finansira svoj dug, posebno danas“, kaže Kostić.

Nastavak na Southeast European Times...