Izvor: Politika, 04.Mar.2014, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovo je suđenje Tuđmanu, koje se nije dogodilo
U Srebrenici su ubijani vojnici, a u „Oluji” su meta bili svi Srbi
„Ovo bi se moglo nazvati – suđenje Tuđmanu, koje se nikada nije desilo. Većina pitanja u sporovima između Srbije i Hrvatske već su bila predmet suđenja pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Rezultati su dobro poznati. Ali Tuđman nikada nije izveden pred lice pravde”, kaže u razgovoru za „Politiku” Vilijam Šabas, član pravnog tima Srbije, profesor Lajden univerziteta u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Hagu i Midlseks univerziteta u Velikoj Britaniji i jedan od najuglednih svetskih stručnjaka za genocid.
Koji su najjači argumenti Srbije u ovom sporu?
Optužba Srbije protiv Hrvatske za genocid ima snažno uporište u provokativnim, rasističkim izjavama Tuđmana, njegovim ekstremističkim pogledima, zatim u istoriji koja seže do vremena Drugog svetskog rata. Sve to u kombinaciji sa ponašanjem hrvatske vojske tokom „Oluje”, i eto jakog slučaja genocida. Najjači argument Srbije jeste da su napadi na Srbe tokom „Oluje” bili sasvim drugačijih razmera od onih koji se pripisuju Srbiji protiv Hrvata tokom borbi 1991. godine
Koliko će vam pred ovim sudom biti teško da dokažete tezu da je nad Srbima počinjen genocid?
Ništa nije lako u Međunarodnom krivičnom sudu. Genocid je verovatno najteža optužba koja se može izneti protiv neke države, naroda ili pojedinca. Iz tog razloga, sasvim je opravdano što se teza o tome da je neko počinio genocid veoma teško brani. Slučaj Hrvatske je veoma težak, a isto tako i slučaj Srbije. To je u prirodi postupka.
Isti ovaj sud je rekao da se u Srebrenici desio genocid. Možete li da napravite poređenje između Srebrenice i akcije „Oluja”?
U Srebrenici su vojno sposobni muškarci bili meta za pogubljenje. Žene, deca i starci su bili evakuisani. Tokom „Oluje” ne izgleda da su napravljene takve razlike. Svi Srbi su bili meta.
Kako komentarišete oslobađajuće presude Haškog tribunala Gotovini i Markaču, koji su bili vođe operacije „Oluja”?
Presude Međunarodnog krivičnog tribunala postale su veoma zbunjujuće i kontradiktorne. Žalbeno veće je znatno izgubilo na kredibilitetu zbog svojih protivrečnih odluka u više slučajeva. Mi verujemo da su sudije Pretresnog veća, koji su bili jednoglasni u osudi Gotovine i Markača, kao i dva od pet članova Žalbenog veća koji su saglasni sa njima, ispravno shvatili situaciju.
Da li se svako etničko čišćenje može okarakterisati kao genocid?
Najbolje pojašnjenje imamo u sudskoj praksi Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i presudi MSP-a u slučaju Bosne 2007. godine, a to je da etničko čišćenje ne treba izjednačavati sa genocidom. U mojoj knjizi o Konvenciji o genocidu opisao sam genocid kao poslednje sredstvo za frustrirano etničko čišćenje. Etničko čišćenje podrazumeva proterivanje stanovništva, ali ne i fizičko uništenje. Tek kada je u pitanju fizičko uništenje govorimo o genocidu.
Kako vam izgledaju argumenti hrvatske strane?
Ne trebanikada potceniti tezu advokata druge strane. Ali, hrvatska optužba za genocid počiva na slabim temeljima. Izgleda da čak i istaknuti Hrvati priznaju da je trebalo povući tužbu, posebno imajući u vidu presudu suda u predmetu Bosna.
MSP drugi put od svog osnivanja raspravlja o kršenju Konvencije o genocidu i u oba slučaja je Srbija stranka u sporu. Izgleda kao je je Sud pravde dobio na značaju upravo zbog slučajeva u kojima se pojavljivala Srbija?
Bio je najmanje jedan slučaj genocida pred MSP-om, uključujući Srbiju, u poslednju dvadeset jednu godinu. Doduše i u nekim drugim slučajevima koji su se odnosili na Indiju i Pakistan i neke zemlje centralne Afrike, govorilo se o genocidu. U slučaju Bosne, sud je bio u prilici da da svoje autoritativno tumačenje Konvencije o genocidu. U ovom slučaju će se verovatnije potvrditi ranija praksa suda nego što će se stvarati nova.
Jelena Cerovina
objavljeno: 04.03.2014.
.jpg)
