Izvor: Vesti-online.com, 02.Feb.2016, 10:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ovo je 10 tipova prosečnog srpskog glasača

Opet se spremamo za izbore. Svake godine sve manje ljudi glasa u Srbiji, ali uvek ima dovoljno onih koji izlaskom na izbore daju legitimitet slatkorečivim političarima. Predstavljamo vam najtipičnije primerke glasača u Srbiji, koji će uskoro odlučivati o našoj sudbini.

"On da ima, on bi nam dao“, prekorno znaju da kažu sagovorniku koji im pomene smanjenje penzija ili neki nepopularan potez vlasti. "Dovoljno je meni i ovo. Kad ga vidim kako se samo bori... a samo napadaju“, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << dodala bi klasična predstavnica ove grupe. Nisu članovi stranke, nemaju korist od partija. Biće na biralištu pre otvaranja.

Omiljena reč: projekat. Govor: format A4, vertikalno ispisano - fašisti. Tako misle o svima koji ne razmišljaju kao oni. Glasaju za: svi su im previše meki, ali zaokruže Čedu Jovanovića.

"Pa neću valjda da glasam za onog izdajnika", prvo je što kaže. Mnogo voli prepirku. Glasa desno. Generalno nezadovoljan ponudom. Mora to čvršće.

Dedu mu nisu ubili komunisti posle rata. Posmatra izbore kao građansku dužnost. Gade mu se sve partije na političkoj sceni, ali bira manje zlo. Džabe sve one pročitane knjige. Deda bi ga kritikovao da je poživeo još koju godinu. Glasa: za Demokratsku stranku.

Negde u leto 1996. pročitao je kako Sloba ne valja jer se svađa sa svetom. Od tada ne misli. Drži se pročitanog. Glasa za partije nastale od DS-a. Veoma sličan fašistdetektoru.

Glasa za vlast. Uvek. Na svim nivoima. Najčešće radnik - u polju, fabrici, transportu… Ne rizikuje. Ne veruje ni sebi, a kamoli komšijama ili onima kod glasačkih kutija.

"Neće niko od njih da mi zaradi dok ja ne zaradim. Naivan si, dečko. Pridrži mi ovu lopatu", konstatuje kad krenete za njim. Glasao za Koštunicu 5. oktobra. I pre i posle toga ne glasa.

Noć pre glasanja gleda na internetu govore Borisa Tadića, Čede Jovanovića… I plače. Sutradan nažvrlja "Čiča Gliše" na glasačkom listiću. Ode kući nesrećan. Kaje se, ali bi opet.

Ne pivo, nego hiljadu dinara. Dnevnica je dnevnica. Pa lepio plakate, sedeo kod kutija, pisao komentare na internetu… Poslodavac nije važan. Ako obeća zaposlenje, još bolje. Tako i glasa. Sigurno zaposlenje je siguran glas, za ostalo može i da prevari "poslodavca".

Vojna krila svake stranke, ali samoformirana. Ubijaju za ideju. Sreća pa ne treba. Kad se razočara, pređe u drugu stranku. I isto bi ubio, sad za tu ideju. Glasa za stranku u kojoj je. Barem jednom je bio opozicija.

Nastavak na Vesti-online.com...