Izvor: Studnel.com, 23.Mar.2016, 16:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Overcorrection sa velikim O
Kada malo više razmislite, ova reč se često ne odnosi samo na jezik koji koristimo, već i na mnoge druge aspekte naših života. Najskoriji primer u našem gradu na Nišavi je možda cela ova priča oko pasa lutalica. Nemojte da me shvatite pogrešno, ja sam uvek za human tretman životinja, za brigu o njima i definitivno protiv eutanazije pasa lutalica. Čak smatram da bi vlasnicima koji svoje pse izbace na ulicu trebalo udariti drakonske namete ili nešto još gore – na primer, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << neki društveno korisni rad. Kladim se da bi im to najteže palo. Ali, zar vam nije čudno što se u ovom učmalom gradu, u kome sam jednom rođenim ušima čula devojku kako kaže da su joj se smučili više ovi štrajkači koji protestuju protiv toplane i traže ostavku gradske vlasti, odjednom se digla kuka i motika da brani pse? Overcorrection sa velikim O, i to ne zato što je na početku rečenice.
Drugi primer koji mi nekako prirodno pada na pamet je ona uvek aktuelna politička korektnost. Opet da me neko pogrešno ne shvati, ja sam liberalna da liberalnije nema i više puta sam se raspravljala sa raznim ljudima jer mi je smetalo to što osobe drugačije boje kože, porekla, pola, potreba, seksualne orijentacije nisu tretirali kako treba. Ali u ovoj našoj zemlji Srbiji iza sedam brda i sedam mora i sedam gora, toliko toga ima što nije normalno. Ima toliko stvari, od mentaliteta, preko običaja do zakona i same države, što nije uređeno, nije svetski i nije kako treba, a u nekim sitnicama preterujemo. I to do te mere da skoro ništa više nije na papiru politički korektno.
Foto: www.pinimg.com
A da pričamo ozbiljno, da li je veći problem to što više niko ne zna koji se tačno termin koristi za osobe sa invaliditetom ili to kako su u stvari tretirane osobe sa invaliditetom? I da li je ikada ikome palo na pamet da se možda baš zbog nepoznavanja terminologije ljudi ne usuđuju da progovore jer se oni malobrojni koji otvore usta odmah guše zgranjavanjima dežurnih kritičara koji se hvataju za beznačajne termine?
Jasno mi je da je 21. vek i da je sve u turbo i hiper modus operandusu, ali zar ne bi bilo bolje kada bismo, bar na kratko sa overcorrection-a prešli na jednostavan correction svega onoga što nam smeta?
kolumnapoliticka korektnostproblemi21 vekpsi lutalice
