Izvor: Politika, 30.Mar.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovčarski višeboj u selu Sakule
Na tradicionalnoj manifestaciji „Ovčarski dan”, u banatskom selu Sakule, i pored mnoštva izloženih ovaca, najveću pažnju posetilaca privukla je – trka magaraca
Sakule– Ovce, goveda, čobani, psi pulini, narodne pesme i igre privukle su proteklog vikenda mnoštvo posetilaca u banatsko selo Sakule, na tradicionalni „Ovčarski dan”. Najspektakularniji program manifestacije bila je trka magaraca, vernih pratilaca čobana i stada, kojoj je prisustvovalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << blizu 2.000 gledalaca. Sve to govori da je „Ovčarski dan” utvrdio svoje mesto na vojvođanskom turističkom „meniju”, a kad već pominjemo jelovnik, valja reći da su posetioci imali priliku da u Sakulama probaju barem pedesetak originalnih banatskih specijaliteta.
Čak 44 kolekcije ovaca izložili su banatski ovčari, a bilo je i nekoliko gostiju s druge strane Dunava. Žiri je proglasio i najbolje na ovoj smotri: u konkurenciji domaće rase cigaja, Adam Neda iz Uzdina izložio je najboljeg ovna i pobedničku kolekciju ovaca, najlepšu šilježad imao je Bogdan Vlašić iz Izbišta, a najlepšu jagnjad Dragan Nebrigić iz Ilandže. U konkurenciji ovaca belih glava, uvoznih vrsta koje se sve više šire na ovim prostorima pobedile su ovce rase bergamo Slobodana Mitića iz Smedereva i ovnovi rase virtemberg Negovana Jalića iz Ugrinovaca.
Kako se na skupu u selu Sakule moglo čuti, od 1985. do 2005. broj grla ovaca u Srbiji pao sa 2,5 na 1,5 miliona. Razlozi su pretežno u tome što za mesom ove domaće životinje nije bilo redovne potražnje. Ipak, u poslednje vreme se ovčarstvo oporavlja, država nudi subvencije, pa proizvođači mogu da dobiju do 350.000 dinara, s tim da u razvijenim područjima treba da vrate 30 odsto, a u nerazvijenim 25 procenata od dobijene sume. Ovčarstvo podupiru i lokalne samouprave raznim fondovima i osnivanjem udruženja koja pomažu razvoju ove vrste stočarstva. Sve se više šire takozvane ovce belih glava koje su mesnate, a one koje daju dosta vune, kao domaća cigaja, polako izumiru. Cena kilograma vune je oko dvadeset dinara, ovca dadne od tri do pet kilograma, a šišanje je od 100 do 150 dinara. Često se po selima i pašnjacima može videti bačena vuna, jer je niko neće.
Goran Jaćimovski iz Kačareva, jedan od ovčara sa kojim smo razgovarali, kaže da je pre devet godina ostavio taksiranje u Pančevu i počeo da se bavi ovčarstvom.
– Imam 38 ovaca i 11 ovnova i bavim se priplodnim materijalom. Ova vrsta ovaca se tovi za tržište i jagnje dostiže cenu do 150 evra. Bavim se i sinhronizacijom, odnosno planiranjem jagnjenja ovaca po želji odgajivača. Ovčarstvo se sve više isplati i njemu se okreće sve više mladih – kaže Jaćimovski.
Primer za potvrdu rečenog je i Aleksandar Vijatov, osamnaestogodišnjak iz Tomaševca, koji se školuje za veterinarskog tehničara, ali se sa ocem uveliko bavi ovčarstvom. Kako nam je rekao, planira da stado od 35 grla proširi na 500.
Sakuljanin Milan Piperski ima 220 ovaca i 110 jagnjadi. Kaže nam da bi svu jagnjad zadržao i tako uvećao stado, ali od države očekuje da nađe tržište, da organizuje stočare i da njihove proizvode plasira u inostranstvo.
Đ. Đukić
[objavljeno: 31/03/2008.]
