Izvor: Vesti-online.com, 22.Dec.2012, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ovan i kriva šljiva

Predsednik vlade Srbije u vreme kralja Aleksandra Obrenovića, dr Vladan Đorđević, muke na premijerskom položaju u ludoj i rastrzanoj zemlji ovako je opisivao: Vaše visočanstvo, ja sam Vam kao onaj Smederevac koga je uhvatio parobrodski točak, pa ga čas povuče pod vodu, a čas izbaci na površinu. I svaki put kad dođe do vazduha, on poviče: Braćo Smederevci, evo mene opet!

Ne bi se ovom opisu ni dan-danas imalo šta dodati, s tim što je nesrećni doktor, kad ga je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << na zub uzela novopečena kraljica Draga Mašin, zbrisao u Beč spasavajući živu glavu. Dr Đorđević je preduzeo sve da spreči katastrofu i kralja i države kojoj su paklenu kašu zakuvali Rusi, a aminovali Austrougari. Ovi današnji ministri i premijeri, bez obzira na ime, ne da nisu preduzeli ništa da spasu bar kamen na kamenu zemlje Srbije, već iz dana u dan bauljaju i povlače poteze koji našu katastrofu samo produbljuju.

 

Prvo ih zapadni točak podvuče pod vodu i davi kao zmija žabu, a čim dođu do daha grozničavo se upinju da pomire nepomirljivo: želje svojih i naših mučitelja s jedne, i nacionalni interes s druge strane. Znajući i sami da je tako nešto nemoguće, smišljaju platforme bez glave i repa, jednu verziju, razblaženu i mutnu, šalju zapadnim ambasadorima, drugu, u kojoj sve puca od patriotizma i doslednosti, proturaju svom narodu.

 

A, onda Ivica ispliva sve sa točkom na površinu i vikne da ta platforma, koju čekamo otkad se Toma ustoličio, nije Sveto pismo. I da vlada, valjda, ima pravo da malo vežba pismene zadatke, koje će učiteljica da zavrljači u kantu, pa onda Jovo nanovo.

Od besmislenih poteza i lakomislenih reči mozak da zaboli. Možda to i jeste cilj - dovesti sve do apsurda, kao kada ponavljate neku reč stotinu puta i ona na kraju izgubi i smisao i značenje.

 

Kosovo, Kosovo, Kosovo, Kosovo... i tako unedogled, dok nam se ne ogadi i ta, najskuplja, srpska reč, a sa kojom osobito vole da se sprdaju anacionalni gadovi. Kad nam se sve ogadi, onda će granica u sopstvenoj zemlji biti normalna stvar, šiptarska policija i vojska na svetoj zemlji biće deo dobrosusedskih odnosa, a Pećka patrijaršija, Gazimestan i kosovski božuri samo slike sa turističkog prospekta. Monahe i monahinje slikaće kao preostale Indijance sabijene u rezervate, kao dokaz da genocid, eto, baš i nije bio potpun.

 

Oslobodićemo se tog kamenčića u cipeli, što bi rekao Vensan Dežer, evropski namesnik sa podočnjacima bubrežnog bolesnika i ponašanjem Oskara Poćoreka. U toj famoznoj platformi koja nije Sveto pismo, već više stilska vežba i takoreći obična neobavezujuća zajebancija, stoji i predlog da za demilitarizaciju i bezbednost Kosmeta garanti budu snage EU, srpska vojska i - Vojska Albanije! Vuk će, dakle, čuvati ovce, koza će pažljivo motriti da neko ne pojede kupus, Srbi mogu mirno da spavaju. Tu su i Tači i Haradinaj, za garantovano miran san, onaj večni.

 

Udaraju ovi naši kao ovan u krivu šljivu, uporno i bezglavo, ali od tih njihovih ludosti nas, a ne njih, boli glava. Kobajagi se plaše mišljenja naroda, pa se kriju iza ćoškova ne bi li se daleko od radoznalih pogleda izuli i izbacili taj kamenčić koji tako žulja na putu ka Briselu. Bojimo se svaki put kad ih točak izbaci na površinu, strepimo kakvu su sad ludost smislili, nije nam više do smeha i "molimo pametne da više ne popuštaju, jer je stanje kritično".

 

Teše nas samo reči mati Fevronije, igumanije Pećke patrijaršije, koja reče da će Kosovo opet biti srpsko, jer jednostavno tako mora biti - osvećeno je srpskom krvlju, a to je jače i od sile i prolaznih imperija. Ili, kao što je pevao Vasko Popa:

- Kosovo, polje kao nijedno nad njim nebo pod njim nebo. 

Nastavak na Vesti-online.com...