Izvor: NoviMagazin.rs, 25.Sep.2016, 15:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ovako je počeo 50. jubilarni BITEF

Zvanično otvaranje 50. jubilarnog Bitef-a „Na leđima mahnitog bika“ zakazano je za 25. septembar u 19.30, u Narodnom pozorištu u Beogradu kada će biti odigrana plesna predstava “6 i 7” Tao Dens Teatra iz Pekinga, u koreografiji Tao Jea. Svojim prolog danom, Festival je počeo u subotu svečanim otvaranjem četiri izložbe inspirisane jubilejom i istorijom Bitefa i predstavom “Kantor Downtown” teatra Poljski Bidgošć, pod svodnim naslovom “Nebo nad Bitefom”.

Najpre >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << je u holu RTS-a otvorena izložba “Bitef i RTS” Bojane Andrić i Petra Đinovića, smeštena u ovećem „stanu“ od pet prostorija za udobno gledanje televizije, gde svaka prostorija reprezentuje po jednu od decenija Bitefa. Na TV aparatima iz tih vremena, mogu se gledati dokumentarni prilozi o Bitefu, koje su u doba odigravanja Bitefovih festivala priređivali i snimali RTS-ovi kulturnjaci. Zidovi soba, umesto francuskih tapeta, oblepljeni su uveličanim isečcima iz dnevne štampe, koja je pratila predstave, događanja i aktere Bitefa, ponajviše sa stranica Politike. Izložbu je otvorio Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa.

Potom je otvorena izložba “Bitef i Atelje 212” Vesne Bogunović na fasadi Ateljea 212 koja nas vraća, a mlađu publiku upućuje, na dane kada su Bitef i Atelje bili jedno i kada su i jednim i drugim upravljali isti ljudi, pre svih, Mira Trailović i Jovan Ćirilov. Na vreme rođenja i detinjstva Bitefa, na kulturni, politički, društveni i epohalni značaj tih događaja, u nadahnutoj i emotivnoj besedi, podsetila je Borka Pavićević, dramaturg, učesnik i pouzdan svedok.

Foto: Vera Vujošević

“Bitef i New Moment” Lazara Sakana naslov je izložbe otvorene u galeriji New Moment, na kojoj su prikazani svi plakati koji u svom, idejnom rešenju, dizajnu izgledu, i danas simbolički nose i čuvaju duh, ideje i programsku koncepciju Bitefa kao istinskog festivala novih pozorišnih tendencija, koji je, iz godine u godinu, ucrtavao sebi mesto na kulturnoj mapi sveta, nadilazeći regionalne i evropske okvire.

Četvrta izložba, “Bitef i Bitef”teatar Vesne Bogunović, priređena je u Art kafeu Bitef teatra, koja, kao i izložba na fasadi Ateljea 212, u formi fragmentarnog, kolažnog prikaza iznosi na videlo umetničku koncepciju i repertoarsku orijentaciju Bitefa u pola veka njegove istorije.

Brojni ljubitelji Bitefa, gledaoci njegove prve predstave, gosti, učensici, izveštači i radoznali građani, kretali su se u organizovanoj procesiji beogradskim ulicama najkraćim putem od jedne do druge izložbe, od RTS-a u Takovskoj ulici do Bitef teatra na Trgu Mire Trailović, tzv. zvezdanom stazom, prateći Bitefove plave, bele i crvene zvezdice iscrtane na trotoarima duž cele staze. Predvodili su ih dramaturškinja Jelena Bogavac i Ivan Medenica, a ispred Bitef teatra dočekali koselektorka ovogodišnjeg glavnog programa Anja Suša i direktor Miloš Latinović. Otvarajući izložbu u Art kafeu Bitef teatra, Anja Suša je najavila i prvu predstavu jubilarnog Bitefa “Kanor Downtown”, naglasivši da je ova predstava najbolji mogući uvod u 50. Bitef jer na simboličan način “povezuje Bitefovu prošlost i budućnost”.

Foto: Vera Vujošević

Izvođenjem predstave "Kantor Downtown" Jolante Janičak, Joane Krakovske, Magde Mošijević i Viktora Rubina, teatra Polski Bidgošć, u Bitef teatru počeo je glavni program 50. Bitef festivala. Multimedijalna scenska instalacija, sa insceniranom učionicom i skamijama, na kojima su smešteni TV monitori, sa kojih svoja sećanja na Tadeuša Kantora iznose nekadašnji akteri njujorške alternativne undergraund scene, referiše na Kantorovu predstavu "Mrtvi razred" prikazanu i nagrađenu na 11. Bitefu 1977. godine.

Tadeuš Kantor (1915‒1990), poljski slikar, dizajner i reditelj, za života je bio nadaleko čuven po svojim revolucionarnim pozorišnim performansima, u Poljskoj i izvan nje. Za vreme nemačke okupacije vodio je nezavisno pozorišteiI radio kao profesor na Akademiji lepih umetnosti u Krakovu. Posle rata izrastao je u jednog od najvećih avangardnih umetnika pozorišnog dizajna. Njegovo pozorište Krikot 2 izvodilo je predstave širom sveta. Proslavio se predstavom "Mrtvi razred", u kojem je igrao učitelja koji drži čas razredu mrtvaca sa neposrednim suočavanjem tih istih “đaka” sa svojom mladošću.

U poslednjim decenijama dvadesetog veka, Kantor privlači veliku pozornost u Americi zahvaljujući, pre svega, svojim prezentacijama u eksperimentalnom pozorišnom klubu La Mama Elen Stjuart, u donjem Menhetnu. Svojim radom u Njujorku Kantor je inspirisao lidere njujorške avangarde, poput pesnika Đanina Brašija. Iako katolik po veroispovesti, Kantor je bio zaljubljenik jevrejske kulture, pa je u svoj pozorišni rad inkorporirao mnoge elemente tzv. “jevrejskog teatra”.

Kroz svedočenja američkih umetnika, aktera njujorške avangardne scene 70-ih I 80-ih godina prošlog veka, predstava evocira uspomene na donji Menhetn gde je cvetala alternativna, adergraund scena. O otvorenim pitanjima, nedoumicama, svetlim i tamnim trenucima njujorške avangarde, o nepobitnom uticaju kojim je sve njih obasuo duh Tadeuša Kantora, u intervjuima koje tobože daju živom glumačkom paru na sceni Bitef teatra, ovi, već ostareli ljudi, svedoče otvoreno i iskreno: Ozi Rodrigez, Li Brojer, Barbara Hamer, Silvija Vajtman, Tomas Voker, Lola Pašalinski i Peni Arkejd. Reč je o magiji Kantorovog genija, o Mrtvom razredu, o hipi pokretu, o alternativnoj sceni, generacijskom jazu, stilu života mlade generacije, osvajanjima seksualnih, rodnih i transrodnih sloboda, korišćenju opojnih droga, sukobima sa establišmentom i otvorenom angažmanu u varljivom polju kontrakulture i bezbroj iskušenja i opasnosti koje vrebaju na tom putu.

Foto: Vera Vujošević

Uporedo sa nostalgičnim sećanjima na jedan sveti i jedno vreme koji se neće ponoviti, sudionici intervjua koji daju “današnjem” Tadeušu Kantoru i njegovoj glumici Marti Malinovski, već ostareli avangardisti otvaraju mnoga pitanja o položaju, ulozi, smisla i budućnosti kulture uopšte, a posebno pozorišta u današnjem svetu: svetu biznisa, kapitala i bespoštedne utakmice za opstankom, s jedne, i materijalnim bogatstvom, s druge strane. U toj upitnosti, kada se predstava završi, u trenucima kada aplauz publike jenjava, na stripu sa prevodom ostaje da svetli noseće pitanje ove predstave: “Mislite li da još možete nešto naučiti od pozorišta i da li u današnjem svetu teatar ima političkog uticaja?

Nastavak na NoviMagazin.rs...