Izvor: Blic, 27.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovaj grad je srpska Amerika
KRAGUJEVAC - Rektor kragujevačkog univerziteta Miloš Đuran sebe smatra pravim Kragujevčaninom, iako je rođen u Bosanskom Grahovu, a fakultet je završio u Beogradu. Ovaj uspešni naučnik već 30 godina živi u centru Šumadije. Tu je zasnovao porodicu, ima dva sina. Živeo je i radio u Engleskoj i Holandiji, ali se, kako kaže, uvek s radošću vraćao u svoj grad.
- Kragujevac je velika, otvorena duša. Oduvek su u njega dolazili ljudi sa svih strana, tu zasnivali porodice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ostvarivali svoje snove i postajali uspešni. U Kragujevcu žive pripadnici 20 nacija i nema podele na starosedeoce i pridošlice. Ovaj grad je srpska Amerika, svesrdan, širokogrud - priča Miloš Đuran.
Dok izlazimo iz Rektorata i niz stepenište krećemo u šetnju gradskim ulicama, naš domaćin objašnjava zašto je Univezitet „najveća vrednost Kragujevca".
- Na Univerzitetu studira 16.500 studenata koji pohađaju nastavu na 11 fakulteta. Oni su u Kragujevac došli iz različitih gradova širom Srbije, dajući gradu živost, radost, snagu i mladalačku energiju. Tu nalaze šansu za dalji život, stvaraju budućnost. Zato kažem da su oni pravi brend Kragujevca. Pored toga, na Univerzitetu radi 400 doktora nauka.
Napuštajući kompleks fakulteta, ulazimo u gradski park. Dugačko pošumljeno šetalište puno je života.
- Volim ovo mesto jer opušta. Odavde život naprosto kulja... Tu su i bazeni, sportski tereni, stadion i ogromna zelena oaza kakvu retko koji grad ima. Biciklističke i trim-staze. I jezero. Na park se nastavljaju kragujevačke Šumarice - kaže Đuran.
Ka centru Kragujevca pešačimo Karađorđevom ulicom. Stari deo grada je očuvan, ali je i dopunjen modernim zdanjima. Rektor univerziteta je posebno voli, zbog drvoreda lipa.
- Putovao sam mnogo, ali uvek sam čeznuo za mirisom lipa iz ove ulice. Ko ovaj vazduh jednom udahne, stalno mu ostaje u grudima. U ulici je kuća Đure Jakšića. Kada imam slobodnog vremena, obično sednem u „Zelengoru", popijem kafu, pročitam novine, popričam sa prijateljima. Iznad je i čuvena kafana „Stara Srbija", sa odličnim roštiljem i domaćim jelima. Sve ovo čini Kragujevac pravim gradom, u kojem su prošlost i sadašnjost skladno ukomponovani. Sve to je smešteno u malom krugu koji je moguće obići za petnaestak minuta, a dovoljno velikom da se stekne utisak metropole - kaže naš sagovornik.
Crkva Uspenja presvete Bogorodice je blizu, u glavnoj ulici. U njenom dvorištu je i sedište Šumadijske eparhije. Miloš Đuran je vernik. Veru, kako kaže, „nosi u srcu", a ovu crkvu posebno voli.
- Ovo je pravi duhovni centar, u središtu grada. Pitoma, lepo uređena, predivno dvorište, a noću osvetljena tako da izgleda kao da zrači. Okuplja mnogo mladih ljudi i sjedinjuje ovaj grad. Nedaleko od crkve je najstarija srpska, Prva kragujevačka gimnazija. U njoj su nekada davno, u istoj klupi, sedeli vojvoda Radomir Putnik i Svetozar Marković. A profesori su bili vojvoda Stepa Stepanović i Radoje Domanović. Na Gimnaziju se naslanja pozorište, koje je izrodilo velikane srpskog glumišta Ljubu Tadića, Miju Aleksića, Cigu Jerinića...
Trg kod krsta je našem sagovorniku posebno drag jer su od njega u proteklom vremenu kretale sve napredne ideje.
- Ovde se stradalo i zaklinjalo. I danas, svaki Kragujevčanin koji reši da nešto bitno promeni, dolazi do krsta, a odatle polazi dalje. To mesto prosto napaja energijom, uliva hrabrost, daje novi smisao... Kada se narod ovde okupi, stvara se nova vizija, menja se Srbija. Uvek nabolje - kaže Miloš Đuran.
