Izvor: Blic, 07.Jun.2013, 21:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovaj čovek nije kiborg - barem za sada!
Dmitrija Ickova možete da posmatrate i analizirate koliko hoćete, ali nećete uočiti ništa što bi ukazivalo na ludilo. On govori tiho i pomalo stidljivo, ali kada jednom počne da priča, veoma je opširan. Pleni svojom blagošću i nijedno pitanje ga ne može izbaciti iz ravnoteže, čak i ako mu postavite pitanje sa kojim se često suočava otkako je 2011. započeo ono što naziva “ovim projektom”: “Jeste li vi ludi?” Dmitrij Ickov
- Često me to pitaju - kaže on >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa osmehom na licu u razgovoru s novinarom “Njujork tajmsa” za večerom u Menhetnu.
- Ljudi poput Artura Klarka i Gandija govorili su da pojedince koji se pojave s nekim novim idejama nazivaju “ludacima”. Onda svi počnu da veruju u tu ideju i niko se više ne seća vremena kada im je delovala čudno - kaže Ickov.
Teško je zamisliti da će doći dan kada ideje koje zagovara Dmitrij Ickov (32), ruski multimilioner i bivši magnat onlajn medija, neće izgledati čudnovato ili, u najmanju ruku, neizvodljivo.
Njegov projekat, nazvan “Inicijativa 2045” (po godini kad se nada da će biti završen), predviđa masovnu proizvodnju jeftinih avatara, koji će se puniti sadržajima čovekovog mozga, uključujući i sve specifičnosti njegove svesti i ličnosti.
Ickovljev cilj je stvaranje digitalne kopije našeg uma u nebiološkom nosiocu, verzije potpuno osećajne osobe koja može da živi stotinama hiljada godina, ili duže.
On kaže da će u ovaj poduhvat uložiti barem deo svog bogatstva, ali njegov osnovni cilj za 2045. nije da se obogati. Zapravo, što duže poznajete Ickova, to vam manje liči na biznismena, a sve više na najambicioznijeg utopistu na svetu.
Kako kaže, njegovi avatari ne samo da će stati na put gladi u svetu - jer je mašini potrebno održavanje, a ne hrana - već će i označiti novu, mirniju i duhovniju eru, u kojoj će ljudi prestati da brinu o beznačajnim problemima svakodnevnog života.
- Moramo da dokažemo da smo ovde zapravo da bismo spasavali živote. Da pomognemo hendikepiranima, da lečimo bolesti, stvaramo tehnologiju koja će nam omogućiti da u budućnosti odgovorima na neka suštinska pitanja. Kao, na primer, šta je to mozak, šta je život, šta je svest i, na kraju, šta je univerzum? - kaže Ickov.
Kada ne promoviše svoju incijativu, vodi život koji bismo mogli nazvati “monaškim”. Meditira i ponekad provodi dane u svom tihom utočištu u ruskoj unutrašnjosti. Jedinac je, nema dece i ne želi da otkriva mnogo o svom privatnom životu, iz straha da će ga drugi ljudi smatrati čudakom ili asketom koji se hvali svojom snagom odricanja.
“Na neki način, ja sam monah. Ne u potpunosti. Neki monasi se muče da ostanu monasi, ali ja sam najsrećniji kada živim kao monah - kaže on.
- Možda se samo tako čini zato što stalno priča o androidima, ali Dmitrij Ickov ima generički lepo lice i savršen osmeh, koji kao da je kompjuterski napravljen. Govori engleski s blagim akcentom i nosi “Borelijeve” blejzere i sat “Odmar Pige” od legure bakra i zlata. Od početka projekta, i jedno i drugo mu se čini ekstravagantnim. Novac koji se ne investira u inicijativu za njega je bačen.
“Nekada sam imao zbirku satova”, kaže on uz osmeh, koji pokazuje koliko mu se to danas čini besmislenim.
Dmitrij Ickov nikada ništa nije radio polovično. Odrastao je u Brjansku, oko 380 km od Moskve. Otac mu je bio pozorišni reditelj, a majka učiteljica. Otac kaže da mu je sin oduvek bio perfekcionista koji nije prestajao da uči - bez obzira da li je reč o stranom jeziku ili surfovanju na dasci - sve dok ne bi savladao materiju.
“Od samog početka smo shvatili da se Dmitrij razlikuje od ostalih”, kaže on. Studirao je na Ruskoj ekonomskoj akademiji Plehanov, gde je upoznao svog budućeg poslovnog partnera Konstantina Rikova. Rikov je 1998. osnovao elektronski časopis u kome su objavljivani šaljivi tekstovi o kulturi, šou-biznisu i muško-ženskim odnosima.
Ickov mu se pridružio 1999. godine i zajedno su osnovali tarakan.ru, blog o ruskom internetu, i onlajn list Dni.ru, tabloid posvećen sportu, politici i zabavi. Usledili su sajtovi za igrice, štampani časopis, izdavačka kuća za knjige i internet TV-program. Tako je stvorena medijska imperija pod nazivom “The Net Delusion”.
Jevgenij Morozov, stručnjak za zamršene odnose ruske politike i interneta, kaže da je Rikov postao “nesporni otac ruskih internet portala”.
Oglasi na sajtovima doneli su zaradu, ali je kompanija, koja je promenila ime u “New Media Stars”, imala saveznika na veoma visokim položajima. Nekonvencionalni buntovnik Rikov preobratio se u prijatelja Kremlja, kaže Jevgenij Morozov. Kompanija i njena medijska imperija proizvele su “gomile visokopropagandnih video-sadržaja” za Jedinstvenu Rusiju predsednika Vladimira Putina, a jedan od sajtova je dobio ime zaputina.ru.
“U to vreme, dobili smo veoma zanimljivu ponudu za prodaju akcija naše kompanije”, seća se Dmitrij Ickov, “i, imajući u vidu vrednost kompanije, shvatio sam da ta ponuda znači da bih mogao veoma dobro da živim. A onda sam shvatio da ne bih bio srećan ako bih samo radio i trošio pare. Samo bih ostario i, na kraju, umro. Pomislio sam da sve treba da ima neki dublji smisao.”
Sa 25 godina, Ickov je počeo da oseća simptome krize srednjih godina. Zamišljao je zbog čega bi sve mogao da žali kao star čovek - zbog muzičkih instrumenata koje nije naučio da svira, knjiga koje nije pročitao... Standardni životni vek od 80 godina činio mu se bolno neprihvatljivim.
U potrazi za smislom života i unutrašnjim mirom, tražio je uzore u osnivačima gotovo svih religija. Ali što je više razmišljao o svetu, to mu se on činio nesavršenijim.
Tako je došao na ideju da napravi avatare.
U ovom trenutku i ideja o stvaranju samo glave robota koja će biti verna kopija ljudske glave spada u domen hvalisanja. Jedan od najistaknutijih događaja na kongresu u “Linkolnovom centru” biće predstavljanje onoga što Dmitrij Ickov opisuje kao najsofisticiraniju mehaničku glavu u istoriji.
Reč je o replici Dmitrija Ickova od vrata naviše, koja se trenutno konstruiše u Planu (Teksas), sedištu kompanije “Hanson robotiks”.
Njen osnivač Dejvid Hanson, doktor interaktivnih umetnosti i inženjerstva, ranije je proizvodio robotičke glave za naučne laboratorije širom sveta.
“Većina robotičkih glava ima 20 motora”, izjavio je Hanson u telefonskom intervjuu “Njujork tajmsu”. “Moje imaju 32. Ova će imati 36. A to znači, više izraza lica, simuliranje svih velikih mišićnih grupa. Od marta meseca na ovome rade četiri osobe puno radno vreme.”
Još zanimljivije je što će Dmitrij Ickov sedeti u drugoj prostoriji ispred ekrana sa senzorima, koji će beležiti svaki njegov pokret, a glava će reproduktovati njegove izraze lica i glas.
“On kontroliše tog robota, kontroliše njegovu mimiku, izraz lica i govor svojim glasom u realnom vremenu”, objašnjava Hanson. “To je nešto između poziva mobilnim telefonom i teleportovanja.”
Najčitanije SADA:
