Izvor: Politika, 14.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovaj brend nam ne može niko ukrasti
U unezverenom trenutku Srbije vodi se opšta polemika šta bi trebalo da predstavlja ovaj prostor, ovo vreme. Osnovane su bezbrojne komisije. One prvo moraju da osmisle kako da rade i ko da bude u njima, i kako da se dogovore, i o čemu da misle da bi dale taj finalni proizvod, da bi promovisale tu odlučujuću jedino važnu reč. Šta čoveka čini dostojnim stanovnikom planete? Kako napraviti specifikaciju po važnosti, odabrati finalni proizvod jedne nacije, bez obzira na to koliko volimo voće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i povrće i tekuće proizvode, od vode do vatrene vode – do sto gradi. Šta nam daje za pravo da imamo brend?
Ta reč je počela da nas maltretira i ugnjetava kao što nas je jedno vreme maltretirala transparentnost, pa ništa nije ispalo transparentno, ali se reč zloupotrebila i istrošila, a potrošili su se i oni koji su je izgovarali, iako je bilo nade, velike nade. Ta reč, brend, koju svi izgovaraju, zvuči spasonosno, moderno, donosi rešenje, prodajnu mrežu, profit, koji munjevito mora da se pretvori u nešto drugo, koja je postavila visoki kriterijum, visoko se pozicionirala, daje najbolji mogući utisak o zemlji, predstavlja je preko nekog proizvoda. Ali mi ne bismo bili mi da je ne raskrinkamo, da je prvo ne dovedemo do suštine njenog značenja. U proširenom značenju, brand predstavlja: žigosanje stoke užarenim gvožđem, ali i žigosanje ljudi po želji i lošoj nameri, bodež, nazivanje nekog proizvoda, predmeta, zaštitni znak, ali i baklju (izvor: Oxford Advance Learners Dictionary).
Pre izvesnog vremena, tačnije 11. septembra 2005, na jednom od časova filozofije koje imam godinama kod profesora Slobodana Jaukovića, radili smo Hegela. Saznajem da je Hegel istoriju čovečanstva podelio na četiri carstva – orijentalno, grčko, rimsko, i germansko. Bilo je više nego čudno da od onda nema nijednog novog carstva, jer uslov carstva je ideja slobode koja se plaća krvlju i žrtvom i onaj ko je dao najveću žrtvu ima pravo na umsko carstvo. Pitala sam zar nema više nijednog carstva od tog 18. veka. Shvatila sam da ovaj prostor ima pravo na Peto carstvo. Dato je najviše žrtava u krvi i za slobodu i to se radi oduvek, skoro do današnjih dana. A posle najveće žrtve dolazi do vibracija univerzalnog polja inteligencije, tj. stvaranja superstring polja. Onda nastupa Imperija uma – Peto carstvo. Imamo pravo na Peto umsko istorijsko carstvo.
A onda sam tiho, bez velike pompe i najave, poslala u svet tu poruku preko mojih crteža i grafika, na stotine, koje su sve nosile jedan skromni naslov "Peto carstvo i beogradska škola mišljenja".
To je brend koji nam niko ne može oduzeti i na koji mi imamo pravo. Srbija ima pravo da ima jedan intelektualni brend, bez obzira na planetarni krik za kajmakom, koji se ponavlja godinama, otkad su počele horde odlazaka iz ove zemlje, a znamo da je to dugo trajalo i da su neki odlazili zauvek. Uvek je išla i ta strašna rečenica, kad god bih odlazila nekud odavde – da li si ponela, ili se pričalo da je to neko doneo, da je švercovao, nosio u kutijama za pomadu, najvećim mogućim pakovanjima nivea kreme. Drugi krik je išao za ajvarom, cela Rusija je ispuštala vapaj za ajvarom, on im je bio nešto što ih je beskrajno vezivalo za nas ovde, čak je bilo i zamene ajvar za kavijar, tegla za teglu.
Mi imamo spasonosno kratko i jasno izrečeno Peto carstvo, koje je značilo sve za ovo područje, plaćeno i životom i krvlju i idejom slobode i prinošenjem žrtve na oltaru Zemlje. A čovek koji misli i žrtvuje se dolazi do slobode, tj. do znanja o sebi. Može li više, treba li više od toga?
Da li čovečanstvo napreduje ka Šestom carstvu?
[objavljeno: ]
.jpg)
