Izvor: SrbijaDanas.com, 04.Mar.2020, 00:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvorena arhiva "Hitlerovog pape": Šta to znači za Srbiju i da li će papa Franja proglasiti Stepinca svecem?
Vatikan je učinio dostupnim za javnost arhive dokumenata nastalih u vreme kontroverznog pape Pija XII (1876 - 1958), koga kritičari nazivaju i "Hitlerovim papom".
To je događaj od značaja za Srbiju, jer bi napokon mogli da isplivaju ključni dokazi o pomoći katoličke crkve nacistima i ustašama da pobegnu "pacovskim kanalima" posle Drugog svetskog rata, ali i o aktivnostima kardinala Alojzija Stepinca i njegovoj podršci ustašama, Paveliću i NDH.
Euđenio Pačeli, >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << kako mu je bilo pravo ime, rođen je u Rimu, u aristokratskoj porodici. Pre nego što je 20 godina proveo kao papa, do smrti 1958. godine, bio je papski ambasador u Nemačkoj u svitanje nacizma, a zatim kardinalski državni sekretar Vatikana (praktično premijer).
Kardinal Pačeli je na toj funkciji 1935. godine potpisao konkordat (međunarodni ugovor) između Vatikana i Kraljevine Jugoslavije, kojim je katolička crkva dobijala određena prava na polju obrazovanja, društvenih, javnih i humanitarnih delatnosti. Pokušaj primene konkordata je doveo do takozvane konkordatske krize proleća 1937. godine, kada su opozicija i Srpska pravoslavna crkva, na čelu sa patrijarhom Varnavom, organizovali žestok otpor.
Kriza je kulminirala obračunom policije i demonstranata na takozvanoj "krvavoj litiji" 19. jula 1937. godine. Episkop Nikolaj Velimirović je pretio svim srpskim poslanicima izopštavanjem iz SPC ukoliko glasaju za konkordat, koji je ipak prošao u Skupštini 23. jula 1937. godine. Samo dan kasnije umire patrijarh srpski Varnava, a do danas kruže teorije zavere da je otrovan.
Jedan od ključnih ljudi tog vremena koji se pobunio zbog odbijanja Kraljevine Jugoslavije da primeni konkordat sa Vatikanom bio je zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac (1898 - 1960), koji je preuzeo tu funkciju u zimu 1937. godine. Istoričar Dejan Ristić kaže da su se Stepinac i papa Pije XII dobro poznavali.
- Oni su se znali još dok je papa Pije, tada Euđenio Pačeli, bio državni sekretar u Vatikanu. Pačeli je i uticao na svog prethodnika, papu Pija XI, da Stepinca postavi za biskupa - kaže Ristić.
Ristić kaže da će se, "bez dileme", jedan deo arhive pape Pija XII baviti i Stepinčevim delovanjem, zbog čega je razumljiva bojazan u Hrvatskoj. Sve to ukazuje na činjenicu da će papa Franja odbiti da proglasi za sveca Alojzija Stepinca, koji je podržavao ustaše i prećutao njihove zločine na Jevrejima, Srbima, Romima...
- Kao što vlast u svakoj zemlji ima mogućnost da produži rok tajnosti određenih spisa, to je mogla da učini i Sveta stolica. Papa Franja se za to nije opredelio, što pokazuje da želi da stavi tačku na neka pitanja. Jasno je da papa Franja neće kanonizovati Stepinca. On je već napravio neke presedane, kao što je mešovita crkvena komisija koja raspravlja o Stepinčevoj kanonizaciji. Tako nešto nikada pre nije uspostavljeno. Dalje, Vatikan i dalje odbija da pizna Kosovo. U kontekstu svega ovoga, ovaj potez Vatikana je izuzetno pozitivan - kaže Ristić.
Ristić smatra da je arhiva Pija XII dragocena za Srbiju jer njegova era obuhvata i period poznog nacizma.
- Nema razloga za senzaciju, ali ovaj potez treba pozdraviti i iz javnog interesa, jer ćemo otkloniti sumnju u delovanje pojedinih visokih prelata u pružanju utočišta nacistima i, što je za nas posebno bitno, ustašama - kaže profesor Ristić.
S druge strane, istoričar Nebojša Damnjanović kaže da "ne treba previše očekivati".
- Sve što bude objavljeno biće u nekoj umivenoj verziji. Istorija je pokazala da mnoge institucije, pa tako i crkve, glavne stvari prenose usmeno. Mnoge stvari se, naročito u Vatikanu, obavljaju "ispod žita". Papa Pije XII je dugo godina bio diplomata i pitanje je šta je ostalo zapisano. Naravno, postoje i stvari koje Vatikan sigurno neće pokazati, naročito ako mogu da mu naštete - kaže Damnjanović.
Ipak, kako je rekao, svaki mali pomak biće dragocen. Prema Ristićevim rečima, u pitanju je ogromna dokumentacija čije izučavanje zahteva ogroman fizički i umni rad.
Srpski istoričari se uveliko bave istraživanjem Apostolskih arhiva u Vatikanu, ali teško je reći kada će doći na red za proučavanje arhiva iz vremena pape Pija XII, s obzirom na ogromno interesovanje. Unapred se prijavilo 200 istoričara iz celog sveta, a svih 60 mesta u Apostolskoj biblioteci već je rezervisano do kraja godine.
Nastavak na SrbijaDanas.com...
.jpg)
