Izvor: Glas javnosti, 11.Dec.2011, 07:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvoren Plato Slobodana Jovanovića
Minut ćutanja za velikana
Posle minute ćutanja jednom od najvećih intelektualaca moderne Srbije u prisustvu političkih i verskih zvaničnika, govorili su dekan pravnog fakulteta Mirko Vasiljević, rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević i predsednik SANU Nikola Hajdin.
"Svojim sveobuhvatnim angažmanom u društvenom životu Srbije, Jovanović je ostavio dubok trag u njegovom i našem vremenu", rekao je Hajdin i dodao da je Jovanović priznanje za dopinos >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pravnim naukama dobio 1905. kada je izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a tri godine kasnije i za redovnog člana.
Prema njegovim rečima, iako je Jovanović od početka pisao i o književnosti, državno pravo postaje sfera njegovog interesovanja. "Sve teme koje je obrađivao pokazuju ga kao prefinjenog stilistu i poznavaoca ljudi i prilika", rekao je Hajdin i dodao da se njegovo delo bez obzira na zabranu, proučavalo na Beogradskom univerzitetu.
Rektor Branko Kovačević je podsetio na stavove Slobodana Jovanovića o visokom školstvu i njegovim aktivnostima tokom dva rektorska mandata. Prema Kovačevićevim rečima, Jovanović se zalagao za osnivanje studentskih domova, organizovanje đačkih stipendija i stvaranje raznih olakšica za siromašne studente. "Ponosni smo što je Univerzitet u Beogradu učestvovao u značajnom kulturnom poduhvatu vraćanja posmrtnih ostat
Ploču sa natpisom "Plato Slobodana Jovanovića" otkrili su student-prodekan Pravog fakulteta Marko Antić i članica studentskog parlamenta Pravnog fakulteta Elvira Đukić. Otvaranju platoa prisustvovali su gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin i brojni politički i verski zvaničnici.
Prethodno je na Pravnom fakultetu održana komemorativna sednica povodom prenošenja posmrtnih ostataka Slobodana Jovanovića iz Londona u Beograd. Jovanovićevi posmrtni ostaci sahranjeni su juče u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Jovanovićevi posmrtni ostaci ekshumirani su u Londonu 1. decembra ove godine, 53 godine posle njegove smrti, a dopremljeni su avionom u Beograd 8. decembra. Posmrtni ostaci biće sahranjeni pod okriljem Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU), Univerziteta u Beogradu i Pravnog fakulteta u Beogradu, na kome je bio profesor i njegov dekan.
Jovanović je pre Drugog svetskog rata bio i predsednik parapolitičke organizacije Srpski kulturni klub i Srpske kraljevske akademije nauka. Tokom rata bio je predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije u egzilu u Londonu koja je podržavala antikomunistički četnički pokret u zemlji Dragoljuba Draže Mihailovića. Preminuo je 1958. godine u Londonu i sahranjen na groblju Kensal Grin.
Vlasti nove Jugoslavije osudile su 1846. Slobodana Jovanovića u odsustvu na kaznu lišenja slobode s prinudnim radom od 20 godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava 10 godina, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva.
Još 1997. godine pokrenuta je inicijativa da se Jovanovićevi posmrtni ostaci prenesu u Beograd i sahrane, a Okružni sud u Beogradu ga je deset godina kasnije rehabilitovao.
U saopštenju Odbora za organizaciju prenosa posmrtnih ostataka Slobodana Jovanovića u Srbiju ističe se posebna zahvalnost britanskom profesoru Stevanu K. Pavloviću, koji je dao saglasnost za ekshumaciju iz groba koji je pripadao njegovom pokojnom ocu, Kosti St. Pavloviću, sekretaru i rođaku Slobodana Jovanovića.
Slobodan Jovanović (1869-1958) završio je Prvu beogradsku gimnaziju, a potom Pravni fakultet u Ženevi. Objavio je desetine naučnih radova i utemeljio ustavno pravo u Srbiji. Znameniti pravnik i istoričar rođen je u Novom Sadu kao prvi Srbin koji je poneo ime Slobodan, a tako ga je nazvao njegov otac Vladimir Jovanović, koji je ćerki dao ime Pravda. Slobodan Jovanović je u mnogim anketama proglašen za jednog od najznamenitijih Srba u prvoj polovini 20. veka.
