Izvor: Blic, 02.Feb.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvaranje tržišta sa 500 miliona ljudi
Prelazni trgovinski sporazum sa EU donosi građanima Srbije, kao potrošačima, veći izbor roba različitog kvaliteta po različitim cenama, kaže za "Blic" Milica Delević, direktorka vladine kancelarije za evropske integracije, povodom jučerašnjeg formalno-pravnog otpočinjanja primene trgovinskog dela sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Prema njenim rečima, juče je formalno ozvaničena odluka Saveta ministara EU od 7. decembra prošle godine, čija je primena neformalno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << počela dan kasnije. Srbija je sada u drugoj godini liberalizacije, ima rok od šest godina da uspostavi zonu slobodne trgovine sa EU koja podrazumeva postepeno ukidanje carina i kvota u međusobnoj trgovini. Taj rok ističe 2014. godine.
- Kroz ovaj sporazum država dobija mogućnost da ostvari ekonomsku korist za građane i za privredu. Iz političkog ugla, ovo je prilika da se stvore dalje pretpostavke za evropske integracije. Proizvođači dobijaju lakši pristup jeftinijim sirovinama, a kad govorimo iz ugla investitora ovaj sporazum im donosi predvidivost jer znaju da će srpsko zakonodavstvo ići u pravcu usklađivanja sa propisima EU - ocenjuje Delević.
Srbija je, dodaje ona, spremna da primenjuje evropske standarde u ovoj oblasti, o čemu će se starati dvostrano telo za primenu sporazuma.
Naime, na redovnoj sednici u četvrtak, 4. februara, Vlada će doneti odluku da sa naše strane članovi Odbora za sprovođenje PTS bude devetoro ministara. To su Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, Diana Dragutinović, ministarka finansija, Saša Dragin, ministar poljoprivrede, Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, Verica Kalanović, ministarka za NIP, i Oliver Dulić, ministar za prostorno planiranje. Kopredsedavajući sa srpske strane biće Božidar Đelić, potpredsednik Vlade za evropske integracije.
Srbija je već od januara prošle godine počela sa jednostranom primenom PTS. Ali, mi smo jednostranom odlukom EU iz 2000. godine dobili trgovinske preferencijale za izvoz 99 odsto proizvoda na period od pet godina, što je 2005. godine obnovljeno za još pet godina. To je našim izvoznicima do danas donelo uštedu od dve milijarde evra, podseća Nebojša Lazarević, pomoćnik ministra trgovine.
- Uprkos tome, jučerašnje stupanje na snagu PTS za Srbiju je kapitalna dobit zato što je naša država ušla u klasičan ugovorni odnos sa EU. Druga korist ogleda se u tome što će harmonizaciju propisa iz ove oblasti nadzirati Odbor za stabilizaciju i pridruživanje koji se upravo formira, a tu će prvo na udaru biti naše ministarstvo. U oblasti zaštite od konkurencije novine smo već uradili, ali u roku od četiri godine moramo da sa EU uskladimo šeme državne pomoći preduzećima, počev od subvencija, preko povoljnih kredita i garancija za njih, pa do pomoći tokom izvoza i ostalih mera - pojašnjava Lazarević.
PTS obezbeđuje potpunu liberalizaciju srpskog tržišta za proizvode poreklom iz EU, ali s druge strane otvara tržište od pola milijarde potrošača za plasman naših poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ukazuje Miloš Milovanović, pomoćnik ministra poljoprivrede. U narednih šest godina prosečna carina sa 21,2 odsto u poljoprivredi treba da bude smanjena na 3,2 procenta.
- Ovo je korak ka prelasku Srbije iz statusa potencijalnog kandidata za članstvo u EU u status kandidata. Taj status otvara pretpristupne fondove, u okviru kojih je za poljoprivredu najbitnija tzv. peta komponenta ili sredstva namenjena ruralnom razvoju. Strukturne reforme unutar agrobiznisa su potpuno izvesne, a imperativ je i povećanje konkurentnosti, poboljšanje kvaliteta, sniženje cene koštanja i usklađivanje procesa proizvodnje, prerade i plasmana hrane sa međunarodnim standardima - ističe Milovanović.
PTS omogućava korišćenje tzv. dijagonalne kumulacije porekla roba sa zemljama CEFTA regiona.
- Do sada Srbija nije mogla da koristi ovu mogućnost. To znači da ćemo sada moći da uvezemo sirovine i polufabrikate iz zemalja CEFTA i da gotov proizvod izvezemo na tržište EU. To važi i u obrnutom smeru, kad je reč o uvozu iz EU. Ovo je za investitore vetar u leđa posebno ako se imaju u vidu sporazumi o slobodnoj trgovini koje imamo sa Rusijom i drugim državama - kaže Ivan Jakšić, direktor za odnose s javnošću Privredne komore Srbije.
Predsednik UO "Sintelona" Nikola Pavičić ističe da će aktiviranje PTS pomoći privrednicima da dobiju nove investitore i partnere.
- Mi u suštini nemamo dovoljno robe za tržište EU, osim u oblasti poljoprivrede. Sporazum je veoma pozitivan signal za zapadnoevropske firme koje žele da uspostavljaju saradnju i partnerstvo sa srednjim i malim preduzećima u Srbiji - smatra Pavičić.
Aktiviranje PTS će se pozitivno reflektovati na srpske izvoznike, ocenjuje i Radoslav Veselinović, predsednik "Galeb grupe".
- Očekujem da će "Galeb grupa" ove godine povećati ukupan i izvoz u EU u odnosu na prošlu godinu za oko 30 odsto. Robe koje sada dobijamo iz uvoza manje su opterećene za repromaterijal, tako da je pozicija naših proizvoda koje mi izvozimo, na neki način, bolja - naglašava Veselinović.
Država mora da ojača podršku za prilagođavanje domaćih firmi koje proizvodnju baziraju na prodaji za domaće tržište, ukazuje Toplica Spasojević, predsednik ITM grupe.
- Država mora kroz posebne fondove da ulaže u novu opremu, tehnologije i obuku ljudi. Puna primena PTS u uvoznom delu doneće da cene budu niže i konkurentnije, dok će se efekti u segmentu proizvodnje i prodaje na domaćem tržištu, uglavnom poljoprivredne proizvodnje, verovatno osetiti nešto kasnije - analizira Spasojević.
Pojačana konkurencija na tržištu
Za „Metalac” ništa posebno ne znači stupanje na snagu ovog sporazuma jer smo i do sada imali preferencijale, slobodan izvoz bez carina. Ali ovo je signal stranim investitorima da ulažu u Srbiju i pozitivan korak koji nas približava EU. Možemo očekivati pojačanu konkurenciju za ono što mi radimo, što će potrošačima doneti bolju ponudu za neke robe. Ali možda neki zapadnu u probleme i dođe do gubljenja radnih mesta. U svakom slučaju PTS je dobar jer nije realno očekivati na duži rok da mi koristimo preferencijale i da budemo zaštićeni - kaže Petrašin Jakovljević, generalni direktor „Metalca”.
Režim zaštite
Pod posebnim režimom zaštite su kukuruz šećerac, određene vrste jogurta, maslac, margarin, žvakaće gume, čokolada, bombone, koji su na količinskim ograničenjima. Na listi zaštite nalazi se i „srpska šljivovica”. Kvota za izvoz srpskih vina u EU je 63.000 hektolitara, a za uvoz iz EU određena je količina od 25.000 hektolitara.
Šta donosi sporazum
- PTS čini ukidanje carina na srpski izvoz ugovornom obavezom EU
- Bescarinski plasman robe na tržište EU je za izvoznike izvestan
- Srbija dobija ekskluzivne kvote za izvoz osetljivih proizvoda koji su u EU pod posebnim režimom trgovine: šećer (180.000 tona), vino (63.000 hektolitara), junetina (8.700 tona) i određenih vrsta ribe
- Srbija dobija mogućnost „sabiranja” porekla robe u trgovini sa EU, zemljama CEFTA, uskoro i sa Turskom i zemljama EFTA
