Izvor: Vesti-online.com, 05.Jan.2013, 16:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Otvaranje dosijea: Tajne kriju doušnike

Hiljade dobro čuvanih stranica o ucenjivanju političara, politički motivisanim ubistvima, saradnicima domaćih i stranih obaveštajnih službi, o nameštenim karijerama i propalim funkcijama, mogle bi ove godine, posle 13 godina, da budu otvorene.

Foto: Ilustracija  

Akcioni plan za ispunjavanje preporuka Evropske komisije, koji je Vlada usvojila prošlog meseca, precizira da će Dačićev kabinet uskoro obrazovati interresornu radnu grupu koja će analizirati >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << donošenje zakona o otvaranju tajnih dosijea. Predmet zakona biće, ne samo dokumentacija službi bezbednosti, već i način na koji će lica o kojima su dosijei vođeni imati uvid u njih, koji centralni organ će u praksi sprovoditi zakon, kako će se skidati oznake tajnosti.

 

Radnu grupu obrazovaće Vlada, a rok za prve rezultate je 1. septembar. Dotle će grupa morati ili negativno da odgovori na zahtev EK i konstatuje da ne postoji potreba za zakonom, ili da počne njegovu izradu.

 

U BIA se nadaju da će dotle biti konsultovani.

- Nemamo ništa protiv otvaranja tajnih dosijea, ali uz poštovanje interesa nacionalne bezbednosti. Ona nijednog trenutka ne sme da bude ugrožena, kao što ne smeju biti ugrožena ni ljudska prava pojedinaca - kaže kratko za ”Novosti” Jovan Stojić, šef Kabineta direktora BIA.

 

Niko ne zna koliko u Srbiji postoji tajnih dosijea. Spekulacije idu od 100.000 do čak pola miliona. Sve ove godine tajne arhive vodile su DB, VBA, VOA i Ministarstvo spoljnih poslova, koje je imalo čak dve službe. Svoju ”bazu podataka” imao je i nekadašnji Savez komunista, i do danas se ne zna gde je ona završila.

 

Kada se do toga dođe, otvaraće se svi politički dosijei, a ne samo civilni. Zatvoreni će ostati samo oni vezani za organizovani kriminal, špijunažu i terorizam.

 

- Šteta je što arhive nisu otvorene ranije, onda kada je to obećao DOS. Tada bi podstakao reformu bezbednosnih službi, omogućio lustraciju i pomogao da se isprave posledice kršenja ljudskih prava - kaže prof. Bogoljub Milosavljević, sa beogradskog fakulteta Union.

 

Mada kasni 13 godina, i mada su svi koji su hteli u međuvremenu mogli da ”prekroje” arhive, zakon bi i sada mogao da pošalje jasnu poruku da društvo osuđuje zločine činjene zbog ”zaštite bezbednosti”.

 

U skupštinskoj proceduri već se nalazi predlog ovakvog zakona koji je podneo SPO. Prvi predlog ta stranka podnela je 2004, a drugi 2010. Akt, međutim, do danas nije usvojen.

 

- Naš predlog sadrži najbolja iskustva Istočne Nemačke, Poljske, Češke... SPO neće glasati za zakon koji ne bude garantovao obelodanjivanje imena doušnika odgovornih za ljudske tragedije - kaže Aleksandar Jugović, potpredsednik SPO.

 

Ova stranka predložila je da se formira nezavisna komisija koja bi objavila spisak onih koji su u ime DB činili zločine. Milosavljević na ovo odgovara da nijedna služba u svetu nije objavila spisak saradnika:

 

- Obelodanjivanje imena nije mudra ideja, a većina tih ljudi više i nije na političkoj ili policijskoj sceni. Čak je i Savet Evrope rekao da bi to bila povreda ljudskih prava.

Nastavak na Vesti-online.com...