Izvor: Politika, 28.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otrgnuti džez od zaborava
Diziju Gilespiju sam kupio opanke i odveo ga da sluša ciganske orkestre. Pitao me je: „Koju su akademiju završili?”, priseća se muzičar Petar Vujić
Danas, u 81. godini, počasni je predsednik Udruženja džez muzičara. Idejni je tvorac Beogradskog proleća, jedan od pokretača Omladinskog festivala u Subotici, član organizacionog odbora Jugoslovenskog džez festivala na Bledu, Beogradskog džez festivala...Od osnivanja Radio Beograda bio je član njegovog orkestra. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Davne 1953. godine, sa još nekoliko entuzijasta, Petar Vujić je napravio Udruženje džez muzičara Beograda, čiji je bio sekretar, potpredsednik i predsednik. Zahvaljujući Udruženju i Vujiću muzičari su dobili socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje, kao i zvanje umetnika i istaknutog umetnika.
Počeo je da svira 1946. godine. Tada čuvena zvezda Spaso Milutinović, sa kojim se dobro znao, odveo ga je da kupi trubu.
– Zavoleo sam džez kada sam slušao Luisa Armstronga i rešio sam da sviram trubu. Tada još nije bilo škole za džez pa sam trubu učio kod Ace Fetkovskog, koji je došao iz Rusijei svirao za vreme okupacije u orkestru Fridriha Majera. Posle sam završio Gradsku muzičku školu – priča nam Petar Vujić.
Priseća se da je napravio prvi džez klub u Ulici kneza Miloša, koji je radio više od godinu dana. Onda su se preselili na Kolarac i svake nedelje organizovali po dva koncerta. I igranke. A onda je osnovao festival na kome su zablistali Đorđe Marjanović, Nada Knežević, Senka Veletanlić, Gabi Novak, Arsen Dedić, Stjepan –Džimi Stanić, Miki Jevremović, Bisera Veletanlić, Lola Novaković, Mišo Kovač...
– Došao sam na ideju da, po ugledu na Praško proleće, napravimo sličan festival u Beogradu. Tako je nastalo Beogradsko proleće, koje je prvi put održano u aprilu 1961. godine, i tada je Tereza Kesovija održala prvi festivalski nastup. Kada se održavao festival, na ulicama, maltene, nije bilo žive duše, svi su gledali Beogradsko proleće.
Prvi je doveo inostrane umetnike kod nas. Priseća se kako su na koncerte stranih izvođača u Beograd dolazili ljudi iz Rumunije, Mađarske, Bugarske"
– Prvo sam doveo ansambl „Juta hip” i Duško Gojković se tada upoznao sa trubačem tog orkestra Karlom Bolenderom koji ga je pozvao da dođe u Nemačku. Onda su došli Glen Miler, Luis Armstrong, Sara Von, Kaunt Bejzi" Diziju Gilespiju sam kupio opanke i odveo ga da sluša ciganske orkestre. Nije mogao da prestane da ih sluša i pitao me je: „Koju su akademiju završili?”
Od Luisa Armstronga dobio je na poklon album. Jedno vreme su ga zvali Sačmo i Armstrong mu je rekao: „Tebe zovu Sačmo i ja bih voleo da te čujem kako sviraš”.
Vujić je napisao dve knjige – „Istorija džeza i zabavne muzike Srbije 1940–1981” i „Džez legende u Beogradu” koje bi voleo da objavi.
– Moj cilj je da jedna svetla generacija koja je svirala džez, u vreme kada su ga komunisti zabranjivali, bude zapamćena.Ovih dana tražim izdavača. Bio sam nedavno u Udruženju kompozitora i kada su videli ove knjige, zanemeli su. Mene ne interesuje da zaradim novac, već da tu generaciju, koja je svojim kvalitetom učinila da džez postane deo naše kulture, pamte.
J. Koprivica
[objavljeno: 29.02.2008.]
