Izvor: Politika, 16.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otopljavanje odnosa
Podgorica – Crnogorska zvanična politika, za razliku od predreferendumskih pokliča, kada je za sve loše što se dešavalo u ovoj državi, posebno u oblasti ekonomije, okrivljivan Beograd, sada, nakon sticanja nezavisnosti, na Srbiju gleda kao na strateškog partnera sa kojim želi da gradi bratske odnose.
Ovakvu tezu potvrdio je u nekoliko navrata i ministar inostranih poslova Milan Roćen, pa je Crna Gora u Beogradu kao znak takvog opredeljena otvorila i ambasadu. Uskoro u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Podgoricu treba da stigne i ambasador Srbije, a otvaranje ambasade sa nestrpljenjem očekuju posebno oni građani koji se izjašnjavaju kao Srbi.
Ulazak srpskog kapitala u crnogorsku privredu, zainteresovanost za izgradnju autoputa koji će povezati Bar sa Beogradom, osposobljavanje pruge Beograd–Bar za kontejnerski transport i izražena spremnost Srbije za kupovinu Luke Bar i Željeznice Crne Gore, te interesovanje za gradnju zajedničkih energetskih potencijala, u Crnoj Gori se doživljavaju kao dugoročno strateško opredeljenje Beograda prema Podgorici.
Takvu ocenu izneo je za naš list nedavno i premijer Željko Šturanović koji je kazao da "nema nijedne oblasti u kojoj Crna Gora ne može sarađivati sa Srbijom" i da je to pokazao sporazum o saradnji u oblasti odbrane, kao i dogovor sa Vladom Srbije o izgradnji modernog graničnog prelaza na Gostunu.
"Jasno je da je Srbija najznačajnije tržište za crnogorski turizam. Bila je to i u onim godinama kada su nas na drugim destinacijama gotovo zaboravili, to je i sada kada beležimo najbolje turističke sezone u poslednjim decenijama. Međusobna saradnja moguća je u saobraćajnom povezivanju i stavljanju u punu funkciju Luke Bar, a sa Srbijom u vezi je i deo naših energetskih potencijala. Vidim veliki obostrani interes da tu saradnju iz dana u dan činimo konkretnijom", kazao je Šturanović.
Među crnogorskim intelektualcima vlada mišljenje da sa mrtve tačke nije pomerena saradnja u oblasti kulture i obrazovanja i ocenjuju da insistiranje Ministarstva prosvete Crne Gore na jezičkoj posebnosti i promovisanju nepostojećeg i nenormiranog crnogorskog jezika neće uskoro uroditi dobrim zajedničkim plodovima.
Takođe, od tešnje saradnje Crna Gora se od Srbije distancira i u oblasti obrazovanja, posebno udžbenika iz srpskog jezika i istorije, koji su ne samo izbačeni iz programa, već i u obradi pojedinih tema značajno krivotvoreni, o čemu svedoče svakodnevne polemike u stručnim časopisima, a objavljeno je i nekoliko publikacija o prekrajanju jezika, pisma i istorije Crne Gore.
Nasuprot zvaničnoj politici, crnogorska opozicija smatra da su odnosi između Crne Gore i Srbije loši.
"Dobar deo zasluga za ovakvo stanje pripada i međunarodnom faktoru, koji se poslužio Crnom Gorom da bi preko nje pokušao da disciplinuje Srbiju i time lakše ostvario naum da joj oduzme Kosovo i Metohiju", kazao je za "Politiku" lider Narodne stranke Crne Gore i poslanik u crnogorskom parlamentu Predrag Popović.
On ističe da je "sve što se danas radi u Crnoj Gori upereno protiv Srbije i ima za cilj da zatre srpsko ime u državi koja je iznedrila najveća imena srpske nacionalne, kulturne i ratničke baštine, i koja je stvorila Crnu Goru".
"Zato najpre moramo jasno da saopštimo da bezrezervno podržavamo teritorijalni integritet Srbije", rekao nam je Popović. "Moramo da se ekonomski, kulturno, prosvetno, i na svaki drugi način, povežemo sa Srbijom, vratimo srpski jezik u ustav, na mesto koje mu i pripada. Moramo da sačuvamo našu crkvu, jer jedino tako možemo sačuvati istorijsku Crnu Goru."
Popović tvrdi da Crna Gora koja je nastala 21. maja 2006. godine samo imenom podseća na tu staru i slavnu Crnu Goru.
"Ukratko, moramo da se pomirimo sa braćom. To je, nažalost, u današnjoj Crnoj Gori najteže", poručio je predsednik NS.
Iako je "Politici" prilikom pripreme za ovu temu iz Demokratske partije socijalista obećano da će uslediti odgovor, odnosno ocena odnosa između Srbije i Crne Gore, do toga nije došlo. Razgovarali smo sa četiri funkcionera ove partije i dobili identično obrazloženje da je "Politika" veoma precizno saopštila ovu ocenu kroz intervju predsednika Vlade Crne Gore Željka Šturanovića.
Zanimljivo je i to da niko od slobodnih intelektualaca koji se u javnosti prepoznaju kao političko-ekonomski analitičari nije bio spreman da govori o ovoj temi, osim što nam je jedan profesor sa crnogorskog univerziteta rekao da je zatečen izjavama premijera Šturanovića iznesenim u našem listu.
Predsednik Srpskog narodnog veća i poslanik u Skupštini Crne Gore Momčilo Vuksanović za naš list kaže da odnosi između Srbije i Crne Gore ne mogu biti dobri "kada ne postoje odnosi između Srbije i srpskog naroda u Crnoj Gori".
"U Crnoj Gori još uvek živi ogroman srpski potencijal, koji aktuelna vlast nemilosrdno guši, pokušavajući da diskriminacijom i asimilacijom zatre sve tragove, čak i postojanja, srpskog naroda u ovoj državi. To nedvosmisleno pokazuje odnosom prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, srpskom jeziku, srpskoj kulturi i tradiciji, srpskim simbolima i prema svemu što je srpsko u Crnoj Gori", rekao nam je Vuksanović. "Srbija, nažalost, još uvek nema odnos prema tom našem problemu. Od nje se ne čuje čak ni glas stidljivog upozorenja za sva naša stradanja. Mi, Srbi iz Crne Gore, shvatamo sve teškoće sa kojima se susreće Srbija danas i jedino nam preostaje da se sami izborimo za svoj status."
[objavljeno: ]
