Izvor: Politika, 07.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otopljavanje na 38. paraleli
NA KOREJSKOM POLUOSTRVU približava se kraj hladnog rata. Sudeći po izveštajima o trodnevnom samitu lidera Severne i Južne Koreje, Kim Džong Ila i Ro Mu Njuna, dve države su na najboljem putu da konačno zakopaju ratne sekire.
Moderna korejska priča duga je već više od šest decenija. Tri godine posle završetka Drugog svetskog rata i poraza Japana, po poznatom hladnoratovskom scenariju, na Korejskom poluostrvu stvorene su dve države. Severna, pod kontrolom tadašnjeg Sovjetskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Saveza, i južna, u zagrljaju SAD. Njihova granica povučena je duž 38. paralele.
Ono što se u isto vreme događalo u Evropi s Nemačkom dešavalo se i u Aziji. Bivši vojni saveznici u Drugom svetskom ratu, SSSR i SAD, postali su ljuti protivnici u nadmetanju oko podele "plena" i širenju svojih zona uticaja. I dok je na Starom kontinentu, na sreću, tokom berlinske krize (1948) za dlaku izbegnut njihov oružani sukob na Korejskom poluostrvu se ozbiljno ratovalo.
Trupe Severne Koreje – njeno zvanično ime je Demokratska Narodna Republika Koreja – 25. juna 1950. godine prešle su 38. paralelu čime je počeo rat koji je trajao tri godine. Ratna sreća bila je promenljiva. U prvo vreme severnokorejske trupe su imale više uspeha, osvojile su veći deo južnokorejske teritorije. Usledila je, međutim, kontraofanziva snaga pod zastavom UN – zapravo Amerikanaca – i severnokorejska armija je potisnuta daleko na sever, skoro da granice s Kinom.
Očekivanu pobedu Sjedinjenim Američkim Državama tada su "ukrali" Kinezi. Uz ogromnu kinesku vojnu pomoć Severna Koreja uspela je da preživi, američke trupe su odbačene do 38. paralele i oružje je tada zaćutalo. Rat je prekinut i dogovoreno je primirje koje traje do današnjih dana.
Od tada dve korejske države su krenule različitim putevima: NDR Koreja gradeći komunizam a Republika (Južna) Koreja razvijajući se po uzoru na zapadne demokratije. Decenije koje su usledile bile su krcate međukorejskim nepoverenjem, optužbama, povremenim incidentima i ozbiljnim sukobima na granici, Severna Koreja je pod vođstvom velikog vođe Kim Il Sunga otišla u samoizolaciju i siromaštvo oslanjajući se isključivo na pomoć Kine i SSSR-a. Jug je, uz ogromnu finansijsku podršku SAD, izrastao u impresivnu ekonomsku silu.
Očekivanja da će smrt velikog vođe, Kim Il Sung je preminuo 1994. godine, nešto promeniti nisu se ostvarila. Njega je nasledio sin, Kim Džong Il – rođen u Sovjetskom Savezu 1942. kao Jurij Irsenovič Kim – koji je nastavio istim putem. Pod njegovim vođstvom Severna Koreja je 9. oktobra prošle godine dobila i atomsku bombu.
Odnosi s Južnom Korejom su, ipak, počeli lagano da se otopljavaju, pa je 2000. godine održan prvi korejski samit. Drugi je usledio sada, sedam godina kasnije i izazvao je veliku pažnju svetske javnosti. Rezultati trodnevnih razgovora Kim Il Sunga i Ro Mu Njuna deluju ohrabrujuće. Korejski lideri dogovorili su se da dve države potpišu mirovni sporazum, razvijaju ekonomsku saradnju. O mogućem ujedinjenju dve zemlje, barem javno, nije bilo reči. Za početak je dovoljno što je utanačeno da dve Koreje imaju zajednički navijački tim koji će otputovati na Olimpijske igre u Pekingu 2008.
AMERIČKA JAVNA TAJNA o mučenju zatvorenika osumnjičenih za terorizam dobija nove dimenzije. To izgleda ovako. Predsednik Buš tvrdi da SAD "ne muče" zatvorenike, ali istovremeno priznaje da postoje tajni zatvori CIA u inostranstvu gde se "prepariraju" sumnjivci.
O tome kako rade američki istražitelji predsednik Buš je izbegao da govori pa su umesto njega progovorili mediji. Prema podacima do kojih su došli "Njujork tajms" i "Vašington post" postoje dva tajna dokumenta Ministarstva pravosuđa koja detaljno razrađuju metode "obrade" zatvorenika.
Reč je o nizu fizičkih i psihičkih aktivnosti koje istražitelji mogu da koriste kako bi zatvorenici "propevali". Dozvoljeno je, između ostalog, tući uhapšene, simulirati njihovo davljenje u vodi. Preporučuje se i držanje osumnjičenih na ekstremno niskoj temperaturi, izazivanje dugotrajnih stresnih situacija. Kao rafinirana metoda sugeriše se korišćenje glasne muzike koja sprečava zatvorenike da spavaju.
I tako dok predsednik SAD tvrdi da "američka vlada ne muči ljude" u praksi se dešava sasvim suprotno – u tajnim zatvorima CIA koristi se bogat arsenal fizičkog i psihičkog nasilja čije su žrtve osumnjičeni za terorizam. O dokazima i ne treba trošiti reči. Dovoljno je setiti se fotografije iz bagdadskog logora Abu Graib i golišavih iračkih zatvorenika s kesama na glavi, huškanju razjarenih pasa na vezane žrtve... Zločine su tada počinili neuki vojnici, agenti CIA su neuporedivo veći stručnjaci za taj "posao".
[objavljeno: 07/10/2007]
