Izvor: Blic, 10.Jul.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otmeno severnjački
BEOGRAD - Restoran „Pane e vino“ godinama je jedan od najotmenijih italijanskih restorana u Beogradu. Uspeo je da zadrži jelovnik pravog severnjačkog restorana u Italiji i da ponudi „primi-pjata“ i „sekondi-pjata“, odnosno da testeninama i mesu, ili ribi, ne doda i svuda prisutne pice. Ova specijalizacija, uz decentan i sveden prostor u kojem dominiraju drvo i kamen, učinili su da se gost oseća kao u nekom od otmenijih restorana u Milanu ili Torinu.
Na ovom mestu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uspelo se u još nečemu. Ne koriste se previše jaja i maslinovo ulje, a to znači da gost dobija umereno zamašćena jela i bez teških kremastih preliva. Ovo jeste, doduše, unekoliko izneveravanje izvornih (južnoitalijanskih) navika da pasta mora biti masna, ali tako je svuda u svetu, pa i u velikim gradovima Italije. Današnji gosti restorana ne hrane se više rano ujutru i kasno uveče kao nekadašnji „kontandinosi" (najamnici na zemlji), te nema potrebe da testenine budu utopljene u ulje kako bi se stomaci s večeri napunili.
Dakle, ako hoćete, pogotovo tokom žarkih julskih dana, da pojedete laku i ukusnu testeninu, „Pane e vino" je mesto za vas. Ovaj restoran nudi 17 vrsta testenina (od 700 do 900 dinara), 14 ribljih specijaliteta (od 840 do 1.200), a za one koji hoće jaču hranu, među mesom i četiri vrste bifteka (od 900 do 1.200).
Ocene
Hrana - 5
Usluga - 4
Higijena - 4
Cene - 4
Mi smo se odlučili za jedno jelo na bazi maslinovog ulja i za jedno u kremastom sosu. Hteli smo da na ovim jelima proverimo koliko je ovaj restoran pozicioniran „severno" u odnosu na italijansku kuhinju. Poručili smo, dakle, taljatele sa vrganjima (800 dinara) i njoke u sosu od mlevenih gambora (840 dinara). Oba jela su prošla na ispitu. Vrganji su bili sveži, a ne sušeni pa potopljeni u vruću vodu, a taljatele nikako premasne, niti s odveć reskim ukusom belog luka. Njoke su imale pun ukus gambora i paradajza, ali laku teksturu preliva, tako da gost nije morao pri svakom zalogaju da pomišlja na holesterol.
Uz takvu hranu greh je ne popiti čašu vina. Da krenemo, kako i treba, od italijanskih vina. U ovom restoranu nudi se deset belih i deset crvenih vina od 1.100 dinara, pa do 7.000 dinara za neformalnog italijanskog šampiona među vinima u Beogradu - „brunello" iz Montalčina (cena gotovo u dinar ujednačena na svim mestima).
Tu je i 16 srpskih vina koja, doduše, nisu razdvojena po sortama ili po vrsti vina, a to nije za svaku pohvalu. Ono što, međutim, treba pohvaliti jesu cene. Nijedno srpsko vine ne prelazi 2.000 dinara, što je u današnje vremena skupoće, kada vinari svakodnevno dižu osnovne cene, za svaku pohvalu. Primer može biti šardone vinarije Kovačević koji se ovde nudi po 1.700 dinara za buteljku, što je jedno od najjeftinijih ponuda za ovo vino u restoranima u ovom času.
Ono što se u ovim kritikama na kraju stavlja pod lupu jeste higijena. Čitav restoran deluje neobično uredno. „Pane e vino" nudi krpene, a ne „demokratske" papirne salvete. Nema ugravirane znakove na šećerima i salvetama, što treba popraviti. U omalenom toaletu je sve pod konac, ali i ovde, avaj, kao i u većini beogradskih restorana, nedostaju papirni pokrivači za dasku WC-šolje. Ne znam šta je s tom papirnom galanterijom, ali dalje kritikovanje ovog nedostatka prešlo bi polako u komediju, pa je red da se na kritiku jednog, inače odličnog restorana ovde stavi tačka.
Povezane vesti: Svetski, a naše Oaza za umorne biznismene Caruso: Pogled iz aviona Srpska kafana: U cipelama Kralja Ibija Monte Kristo: Tradicija se stiče radom
