Izvor: Politika, 05.Feb.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkud smetovi u Vojvodini?
Sa svega 6,8 odsto površina pod šumom, Vojvodina je najmanje pošumljena regija u Evropi
Ovih dana bili smo svedoci neuobičajene pojave da je naročito severozapad Vojvodine zavejan, a tamošnji putni pravci blokirani, što se dešava već nekoliko zima. I dok su nam mediji prenosili slike ljudi koji u životno opasnim okolnostima herojski pomažu drugima, u pozadini tih istih slika nazirao se jedan zbunjujući detalj. Osim na putevima, snega na okolnim njivama gotovo i da nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bilo.
Otkud onda toliko smetova u Vojvodini? Najlakše bi bilo okriviti košavu, ali to nije cela istina. Obešumljena, „gola” ravničarska područja naročito su izložena vetru koji sa sobom nosi plodnu zemlju i druge materijale, uključujući sneg. Snežni nanosi koji blokiraju saobraćaj širom Vojvodine, samo su vidna manifestacija eolske erozije zbog koje Vojvodina, po procenamastručnjaka, svakogodišnje nepovratno izgubi i do dve tone najplodnije zemlje po jednom hektaru. Toliko zemlje nam ode u vetar.
Snagu i udare jakih vetrova najbolje ublažava drvenasto rastinje. Erozijom su zato naročito ugrožena područja gde šuma nema, ili ih je malo. Sa svega 6,8 odsto površina pod šumom, Vojvodina je najmanje pošumljena regija u Evropi. U nekim opštinama, poput Bačke Topole, Vrbasa, Malog Iđoša, Kikinde i Plandišta, stepen šumovitosti je ispod jedan odsto, a između Tise i Dunava ima oblasti gde kilometrima unaokolo ne postoji nijedno stablo.
Povećanje obima snežnih nanosa posledica je i smanjenja postojećih vetrozaštitnih pojaseva, zasnovanih upravo radi zaštite saobraćajnica. Nezakonita seča stabala u pojasevima i nemogućnost njihovog obnavljanja, uzela je naročit zamah poslednjih godina, ne samo zbog krađe ogrevnog drveta, koliko zbog nesavesnih vlasnika njiva u okruženju. Oni smatraju da su prinosi na njivama umanjeni zbog senke rastinja, zbog čega ne biraju način da drveću skrate vek, a novozasađenim sadnicama onemoguće opstanak. Uz svoje njive zaoravaju ne samo putna zemljišta, gde bi po pravilu trebalo podizati vetrozaštitne pojaseve, već i same puteve. Iako se o tome dobro zna, još se bolje ćuti.
Koliko košta ljudstvo i tehnika angažovani u borbi sa snežnim nanosima na blokiranim putevima, teško je sračunati. Srećom nema ljudskih žrtava.
Ne mnogo lakše, ali zato je sigurno moguće dugoročno rešiti ili umanjiti ovaj problem povećanjem šumovitosti Vojvodine, podizanjem mreže šumskih vetrozaštitnih i protivsnežnih pojaseva, što bi efikasno umanjilo štetno dejstvo vetra i posledične efekte eolske erozije. Poznato je da šuma pozitivno utiče i na kvalitet zemljišta i vode, visinu prinosa poljoprivrednih kultura i mikroklimu čitavog područja u okruženju.
Preduslov uspešnosti takvog poduhvata leži u podizanju svesti stanovništva, naročitopoljoprivrednih proizvođača, o zajedničkom značaju i koristima podizanja novih i obnavljanja postojećih šuma. Naravno, uz obezbeđenje sredstava i lokacija za takav posao.
Na kraju treba reći i to da isti taj vetar koji nama odnosi bogatstvo, neke ozbiljne države su upregle i iskoristile da im donosi dobit. Ako već tome nismo kadri, makar zaštitimo ono što imamo.
Ili nam treba još neka mećava da progledamo?
Predsednik Udruženja šumarskih i lovnih radnika Srbije
Dr Blagoje Pejić
objavljeno: 05.02.2014.
.jpg)
