Izvor: N1 televizija, 10.Dec.2016, 00:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkriveno "fantomsko" pamćenje
Najnovije istraživanje, objavljeno u časopisu "Nauka", objašnjava novi tip sećanja koji bi mogao da dovede u pitanje dosadašnje teorije o funkcionisanju mozga.
Kako se navodi, mozak je u stanju da beleži informacije u "tajnosti", odnosno bez da ostavi trag "neuronskog zapisa".
Prema dosadašnjim shvatanjima, postoje dva tipa sećanja. Jedno se zove "radna memorija", i koristi se kada obrađujemo nove informacije. Te informacije se zadržavaju u našoj svesti, i >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << mozak se fokusira kako ih ne bismo zaboravili. Ovo kontroliše deo mozga koji se zove hipokampus, gde su neuroni stalno aktivni dok pokušavamo da zadržimo pažnju na informacijama koje obrađujemo.
Postoji i dugoročno sećanje, koje se skladišti u kortekstu mozga. Informacijama koje se ovde skladište možemo se vratiti posebni neurno puteva zvanih engrami, koji postaju ponovo aktivni kada se prisećamo neke davne uspomene.
Prema novoj studiji, postoji i treća vrsta sećanja. Glavna razlika je da naučnici ne mogu da otkriju gde je ona zapravo skladištena u mozgu, a opet nekako možemo ponovo da dođemo do tih sećanja. Dakle, ne postoji "zapis" ili jasan put do tih sećanja u našem mozgu, ali ona ipak nekako postoje.
"Tihi mehanizmi sećanja"
Naučnici su pratili aktivnost mozga učesnika u eksperimentu koji su posmatrali niz reči, lica i oblika. Zahvaljujući algoritmu, oni su uspeli da povežu moždane aktivnosti sa svakim od pojmova koji su ispitanici videli.
Uvek su pokazivali pojmove u paru, tako da su se dešavale dve aktivnosti u mozgu. Zatim je rečeno da se ispitanici koncentrišu samo na jednu od ponuđenih pojmova, tako da je njihov mozak zaboravljao drugu. To su pokazali podaci sa mašina za praćenje aktivnosti mozda, dakle da je jedna od pokazanih stvari jednostavno zaboravljena.
Ipak, kada su kasnije upitani za zaboravljenu stvar, ispitanici su uspeli da je se prisete. Iako nijedan neuron nije zapamtio ovo sećanje, a ono ipak postoji, naučnici veruju da su otkrili novi tip sećanja.
"Ljudi su uvek verovali da je sećanje povezano sa aktivnošću neurona. Dok se pokreću, sećanje postoji. Ali videli smo ljude kako se sećaju skoro savršeno stvari, iako im neuroni miruju", kaže jedan od autora studije Bredli Postl.
Pretposavljaju da se ovi podaci čuvaju putem nekih "tihih mehanizama", odnosno da su informacije skladištene u sinapsama mozga i mogu da se koriste bek aktivnosti neurona.
Autori priznaju da njihova studija ne objašnjava šta se tačno dešava, ali okriva još jedan askpekt funkcionisanja mozga koji nam je do tada bio nepoznat.
.jpg)
