Izvor: Radio 021, 14.Jan.2015, 00:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkriveni ostaci eksplozije stare dva miliona godina
Ogromna struktura otkrivena je pre pet godina kao sjaj gama-zraka na nebu u smeru galaktičkog centra.
Strukture koje liče na balone uočene su kasnije u X-zrakama i radio valovima. No, astronomima je bio potreban NASA-in Hubble svemirski teleskop za merenje, prvi put, brzine i sastava misterioznih mehura. Astronomi su predložili dva moguća načina nastanka ovih bipolarnih režnjeva: burno rađanje zvezda u središtu Mlečnog puta ili erupciju njegove supermasivne crne rupe. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 <<
Divovski režnjevi nazvani Fermijevi mehuri najpre su uočeni pomoću NASA-inog "Fermi Gamma ray Space Telescope". Opažanje visokoenergetskih gama zraka sugerisalo je da se u jezgru galaksije dešava nasilan proces koji je agresivno pokrenuo plinove visokih energija u svemir. Za više informacija o izbačenom plinu, korišćen je Hubble spektrograf. Njime je ispitana ultraljubičasta svetlost iz udaljenog kvazara koji se nalazi iza podnožja severnog mehura. "Otisnuti" na tom svetlu tokom putovanja kroz režanj, bili su podaci o brzini, sastavu i temperaturi plina koji se širi unutar mehura.
Istraživački tim je tako bio u stanju da izmeri da se plin na bližoj strani mehura kreće prema Zemlji, a plin na suprotnoj strani putuje od nas. Spektar pokazuje da se plin udaljava iz galaktičkog centra pri brzinama od oko 3.000.000 km na sat. Takođe, prvi put je bilo moguće odrediti i sastav materije u plinovitom oblaku. Ustanovljeno je prisustvo silicijuma, aluminijuma i ugljenika, što znači da je plin obogaćen teškim metalima proizvedenim u zvezdama i da predstavlja fosilne ostatke zvezda.
Jedan od mogućih uzroka za burno strujanje plina je intenzivno rađanje zvezda u blizini galaktičkog centra koje proizvodi supernove, koje opet svojim eksplozijama "otpuštaju" plin. Drugi scenario je da zvezda ili skup zvezda pada na supermasivnu crnu rupu u središtu Mlečnog puta. Kada se to dogodi, pregrejani plin se odbacuje duboko u svemir. Budući da mehuri kratko žive u poređenju sa starošću naše galaksije, sugeriše se da to može biti pojava koja se ponavlja u istoriji Mlečnog puta. Bez obzira na okidač, to se verovatno javlja u epizodama, možda tek kada crna rupa zagrabi koncentrisanu materiju.
Galaktički vetrovi su česti u galaksijama gde se intenzivno rađaju zvezde, kao što je to u galaksiji M82, gde se burno rađaju zvezde u njenom jezgru. Izgleda da postoji veza između količine formiranja zvezda i da li će se ili neće dogoditi ta izbacivanja plina. Iako Mlečni put sveukupno trenutno proizvodi u proseku jednu do dve zvezde godišnje, postoji visoka koncentracija formiranja zvezda blizu jezgra naše galaksije.
